Нови талас инфекција у Кини, очигледно узрокован мутираним коронавирусом, није разлог за панику. Мутацијом би SARS CoV-2, вирус који је свијету унио страх у кости, ускоро могао постати обична прехлада.
Развој ефикасне вакцине или лијекова против нове врсте коронавируса је управо због тога компликован, јер се вирус константно мијења. За око пола године од избијања пандемије, научници су широм свијета регистровали 100 различитих мутација SARS CoV-2, пише Deutsche Welle.
Овакве варијанте или промјене су нормалне, јер се генетска структура вируса мијења и појављују се нове подврсте. Такође се могу промијенити и својства вируса. Посљедице могу бити слабљење изворног вируса, али и то да он постане агресивнији.
Различите варијанте такође потврђују зашто један узрочник болести у одређеној регији у свијету изазове таласе инфекције различите тежине, и зашто људи различито реагују на инфекцију.
Страх од другог таласа у Кини
Кина, земља из које је вирус потекао, је заправо одлучним ограничењима кретања успјела ставити под контролу коронавирус SARS-CoV-2. Посљедњих седмица су тестирани само људи који су се вратили из иностранства.
У новије вријеме су у појединим кинеским провинцијама поново забиљежене нове инфекције, и овога пута је јасно да су настале у Кини.
При том су први тестови показали да Кином кружи нова варијанта патогена. Вирус SARS-CoV-2 који је пронађен у Пекингу мало се разликује од оног који је претходно погодио Кину, казао је епидемиолог кинеске здравствене службе, Зенг Гуанг за лист Global Times. Резултате би сада требало упоредити с анализама из других земаља како би се могла пратити линија поријекла патогена.
Конзеквентне мјере заштите
Актуелни траг вируса одвео је здравствене службе буквално до даске на којој је филетиран увозни лосос, на велетржници Xинфади у Пекингу. Но, не зна се одакле потиче лосос с обзиром да Кина ту врсту рибе увози из Норвешке, Чилеа, Аустралије, Канаде и са Фарских Острва.
Но да би вирус на човјека прешао са лососа, врло је зачуђујуће. Досада је утврђено да је опасност пријеноса највећа када се ради о сисарима попут коња, оваца, зечева или мачака. Када је ријеч о рептилима, рибама или птицама ризик пријеноса је, према досадашњим студијама, врло мали.
Но Xинфади велетржница је из превентивних разлога ипак затворена. Око 10.000 трговаца и запослених би требало што је брже могуће тестирати на SARS-CoV-2 вирус.
Осим тога, блокирано је више стамбених блокова у јужном дијелу Пекинга и затворене су школе и обданишта. Планирано отварање школа у Пекингу је пролонгирано, спортска такмичења и групна путовања у друге провинције су отказани.
Како настају мутације?
Како би се умножили, вируси користе ћелије домаћина. Када вируси нападну домаћина, из језгра испуштају генетске информације у инфицирану станицу. На тај начин тјелесне ћелије репродукују милионе копија вируса. Но, код оваквих репродукција долази до грешака у копирању, а свака грешка такође промијени и генетски код вируса – он мутира.
Гдје и како је нови коронавирус SARS-CoV-2 први пут пренесен на човјека до сада није разјашњено. Научници за сада полазе од тога да се вирус раширио у кинеском граду Вухану. Претпоставља се да је протеин којим се вирус везује за станице већ мутирао у животињи домаћину; можда у слијепом мишу или некој од врста оклопника. У сваком случају је ова мутација омогућила преношење вируса на људске станице.
Људско тијело је у принципу само у ситуацији да се обрани од оваквих вируса. Оно производи антитијела, која га штите до вируса и чине имуним од патогена који узрокују болести.
Но, ако патоген мутира, а антитијела су програмирана на стару верзију узрочника болести, онда су антитијела мање дјелотоворна.
Из истог разлога редовно добијамо прехладу. Јер, наша тијела су већ створила антитијела код претходне, али за нову мутацију патогена немамо нова антитијела.
Јесу ли мутације опасне?
Много тога упућује да је нови талас инфекција у Кини повезан с мутираним вирусом, али овај пут се симптоми развијају спорије. Разлога за панику нема, јер мутација не чини вирус нужно опаснијим. Неке мутације могу чак знатно ослабити вирус.
Кристијан Дростен из берлинске болнице Харите на мутацију гледа позитивно. Нови вирус се тако “још боље репродукује у носу и боље преноси”, казао је вирусолог указујући на најновије студије. Мутацијом, која првенствено погађа назално подручје, вирус би се могао боље умножавати, “што води ка томе да епидемија заиста временом ослаби”, казао је Дростен.
Вирус додуше може напасти и слузнице плућа, но то би узроковало да се човјек осјећа болесније, због чега остаје код куће и тако спречава даље ширење вируса.
Један вирус чак може мутацијама толико ослабити да на крају у потпуности нестане, што је био случај са патогеном SARS-CoV 2003. године.
У новембру 2002. се прва епидемија SARS вируса из Јужне Кине за само неколико седмица проширила на све континенте. Као прва пандемија у 21. вијеку изазвала је велики страх становништва. Иако је вирус изазивао тешки акутни респираторни синдром (SARS) од њега је за око пола године умрло само 774 људи.
Већ у љето 2003. је број новозаражених конитнуирано опадао. У мају 2004. је Свјетска здравствена организација објавила да је превладана пандемија SARS-а.
(dw.com)
