За разлику од почетка пандемије, када је тржиште рада било преплављено неизвесношћу и масовним отпуштањима којима су милиони људи изгубили посао, сада се послодавци суочавају са све већим бројем отказа. А тек се очекује да ће се по завршетку пандемије компаније наћи пред „великим отказом”.
Заслужним за ову синтагму сматра се Ентони Клоц са тексаског Универзитета „Еј eнд ем”, који предвиђа да ће велики број људи напустити посао након што се пандемија заврши и живот врати у нормалу, и тражиће облике запослења који им више одговарају. Клоц је свој интервју за Блумберг у мају, насловљен „Како напустити посао у јеку отказа после пандемије”, почео упечатљиво: „Спремни сте да свом послу и послодавцу кажете збогом – нисте једини – стиже ’велики отказ’.” Подсећајући како је у људској природи да у време неизвесности остају на месту које је сигурно и гарантује редовна примања, Клоц каже да је у време пандемије код људи учестало размишљање о отказу и да ће по првим назнакама смиривања уследити његов бум – не само оних који су се уздржавали да дају отказ прошле године него и оних који ће бити охрабрени одлукама претходних.
Јер пандемија је донела и нека „просветљења”: откривено је да се уз рад на даљину време може посветити породици, категорија вишесатног путовања на посао постала је за многе готово заборављена, људи су се посветили властитим плановима и пројектима, одвикнути од устаљеног канцеларијског рада „од девет до пет”.
Најновија истраживања показују да компаније, нарочито у САД, али и Европи, однедавно имају рекордан број отворених радних места. Тренутно одлазе запослени са већ стеченим искуством, и то највише они из технолошког и медицинског сектора. Ипак, како се већ почело размишљати о периоду опоравка после пандемије, и радници у другим областима на привилегованим позицијама који не живе „од првог до првог”, то јест од плате до плате, сада озбиљно размишљају о новом виду запослења без досадашњих непотребних стега.
Наравно, огромна већина у неразвијеним привредама, у којима нема социјалне сигурности и бенефиција за незапослене, не може себи да приушти овај луксуз. У сваком случају, јасно је да млађе генерације више неће имати шест послова током живота, него шест послова у исто време.
Тренд отказа урученог послодавцима започео је још од економског слома 2008. године, а пандемија га је само убрзала. Истраживачи тврде да када крене привредни опоравак, враћање на стари начин рада сигурно неће бити у облику који нам је свима познат. Већ су многе компаније најавиле да ће се рад од куће наставити, а у осталима, где је то могуће, биће дозвољен индивидуални приступ: део запослених ће радити „на даљину”, а други део ће долазити у канцеларију, један или два дана недељно. „Харвард бизнис ривју” позвао се на податке америчког Бироа за статистику рада, према којима су четири милиона Американаца у јулу ове године дала отказе. Број отказа је у априлу достигао свој врхунац и остао на неуобичајено високом нивоу у последњих неколико месеци. Тако је крајем јула у САД регистровано 10,9 милиона отворених радних места, па компаније све чешће постављају питање како могу да задрже раднике са искуством и да ли је једино повећање плате довољно.
Статистика показује да су највећи број отказа дали запослени између 30 и 45 година, и да је ове године у овој категорији забележен пораст од 20 одсто у односу на прошлу годину. Компаније увелико раде истраживања о томе колико људи даје отказе, ко тачно међу њима, зашто одлазе и шта се може учинити да их спрече у томе.
Ове године је 3,6 одсто више запослених у здравственом сектору дало отказе у односу на прошлу годину, а у технолошким областима повећање износи 4,5 одсто. Ови показатељи су разумљиви јер су отказе давали запослени у областима које су се током пандемије нашле на удару и јасно је да су претрпели „изгарање” на послу.
Подаци на америчком сајту за запошљавање „Индид” указују да су огласи за послове у САД порасли више него дупло изнад нивоа пре пандемије. Интересовање за послове у грађевинарству и информационом сектору порасло је за 60 одсто до почетка октобра ове године у поређењу с фебруаром прошле године. У истом периоду запослење у медијима и области комуникација и потражња у развоју софтвера скочили су за више од 48 одсто.
Поређења ради, претраге за чување деце, припрему хране и тражење посла у услужним делатностима опале су за 15, односно 18 одсто у односу на препандемијски ниво. Претраге у области личне неге и посла у домовима здравља опале су за трећину, док су радна места на утовару и складиштењу робе прошла још горе, бележећи пад од 40 одсто. Истовремено, огласи у којима се траже особе за обављање ових послова повећани су више него дупло у поређењу с фебруаром ове године, што је највећи пораст забележен у свим секторима.
Познато је да је од почетка пандемије све мање посла за туристичке водиче, запослене у култури, индустрији забаве и рекреацији. Такође, све је мање огласа у којима се траже конобари, шанкери, кувари, фризери и козметичари. С друге стране, повећава се потражња за продавцима воћа и поврћа, радницима на деликатесу и касирима, достављачима хране, возачима и грађевинским радницима, али мало људи жели да се јави на огласе. Најпре због тога што нису довољно добро плаћени, а потом и због тога што не могу да се обављају „на даљину”.
(politika.rs)
