Пре 19 година, 24. марта, почела је операција “Милосрдни анђео”. Деветнаест земаља Алијансе 78 дана бомбардовало је Србију и Црну Гору.
Свега пола сата пошто је Генерални секретар НАТО-а, Хавијер Солана 24. марта 1999. године објавио да су напади почели, у Београду се зачула сирена за ваздушну опасност.
Слика из Београда: док у 20 часова и 25 минута сирене завијају у Новом Београду, на станици код “Пирамиде” стаје трамвај “седмица”; девојка ужурбано љуби младића, овај ускаче у трамвај, а она му с улице дуго маше.
Слика из Подгорице: од аеродрома су се дизали високи стубови дима, ваздух је парао звук бомбардера, а група младића глава подигнутих ка небу скандирала је: “Клинтоне ј….о ти мајку!
“Слика из света: у Новосибирску спаљен немачки конзулат. Слика из редакције “Времена”: 20 часова и 15 минута; уредништво доноси одлуку да већ припремљени број буде бачен у стару хартију, а договор је: “Видимо се сутра”, писало је у првом ванредном издању недељника “Време” те 1999. године.
И те вечери када су целом земљом завијале сирене, одјекивале бомбе, сви телевизијски медији су моментално прекинули емитовање редовног програма и прешли на ванредну шему. Најзначајније је било укључивање у градски штаб Центра за обавештавање и узбуњивање, одакле се грађанима први пут обратио портпарол ове институције, Аврам Израел, који ће у преосталих 78 дана постати један од симбола Београда.
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН. Солана је наредбу издао америчком генералу Веслију Кларку, тадашњем команданту савезничких снага.
Кларк је касније у књизи “Модерно ратовање” написао не само да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ интензивирано средином јуна 1998. већ и да је завршено крајем августа те године.
Бомбардовање је правдано неуспехом преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.
Пошто је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја у Србији и Црној Гори.
Тада је 19 земаља Алијансе почело бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији.Подршку су им пружили стратешки бомбардери који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД.
Напад је трајао до четири сата ујутро и тежиште удара су били објекти Ратног ваздухопловства, Противваздушне одбране и војне индустрије, а прве мете војни аеродроми у Приштини, Подгорици, Батајници и Ужицу, као и циљеви у Куршумлији, Новом Саду, Панчеву, Крагујевцу и Лучанима.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено.
У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду националне телевизије усмртио 16 радника РТС-а. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
Током бомбардовања изведено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је приближно 420.000 пројектила, укупне масе 22.000 тона.
НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 “касетних бомби”, од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе ради онеспособљавања електроенергетског система.
Према процени званичних државних органа у бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи (а према појединим изворима и 4.000) и 1.008 војника и полицајаца, док је рањено више од 12.500 особа, Фонд за хуманитарно право, међутим, наводи да је страдало 759 особа.
(mondo.ba)
