Школске клупе широм Босне и Херцеговине остају празне. Из године у годину, све је мање ученика и у основним и у средњим школама. Подаци су већ постали алармантни, па је на примјер у Федерацији БиХ, како су прерачунали синдикалци, у пет година “нестало” 62 школе.
Основни разлози су како пад наталитета, тако и све чешћи одласци, махом младих људи из Босне и Херцеговине, углавном због бесперспективности. Осим констатовања тог стања из године у годину, чини се да нико ништа и не подузима да се ситуација промјени.
У подручним школама широм Босне и Херцеговине посебно се осјећа драстичан пад броја ученика. Ни брчанска “Једанаеста основна школа” Горњи Зовик у томе није изузетак. Директор ове школе Ненад Ивановић, који у тој школи ради већ двадесет и пет година, каже да су раније уписивали од 100 до 120 нових ђака сваке године.
“Школа обухвата шест мјесних заједница. Тако да за сљедећу годину, ми узимамо податке о упису броја ученика који ће похађати предшколско. За 2019./ 2020. годину, имамо укупно три нова ученика за шест мјесних заједница”, објашњава Ивановић.
Ове године у двије подручне и централну “Једанаесту основну школу” Горњи Зовик уписали су 11 првачића. У једној подручној нити једно дијете, у другој двоје и у централној школи девет ученика.
“Прије два дана нам је дошао родитељ, који води ученика првог и ученика шестог разреда у Њемачку. Велики је тренд одласка људи”, прича за РСЕ директор Ненад Ивановић.
Посматрајући период уназад осам година, у Дистрикту Брчко било је више од седам хиљада ученика, а сада је 5.960. Без обзира на то у Брчком није затворена нити једна од 15 основних школа.
“С тим што од тих петнаест школа имамо једну школу која повећава број ученика. То је Прва основна школа, и у том раздобљу гледано, од 2010. до 2018. она је повећала број ученика за 200. Међутим, све друге школе су смањиле број ученика, од 300 па рецимо до пет ученика”, објашњава Мара Маткић, шефица Пододјељења за предшколско и основно образовање Владе Брчко дистрикта БиХ.
Тренд смањења броја ученика присутан је годинама и постао је хроничан и озбиљан проблем босанскохерцеговачког друштва. За социолога Јусуфа Жигу потпуно је логично што се биљежи драстичан пад броја ученика у школама, с обзиром на све оно шта је претходило у послијератном бх. друштву – од демографских промјена па до нестабилне политичке ситуације, због чега се младим људима не пружа шанса за бољу будућност у БиХ.
“Ту је ситуација врло јасна. Треба се само окренути за 180 степени у вођењу политика у овој земљи, ако се желе зауставити такви негативни демографски трендови, односни кренути напријед. То значи да се уозбиље они који руководе овом земљом. Да јавно мнијење почне – од недозвољавања, опирања од јавног говора, чињења онога како смо се до сада понашали – да дођемо до амбијента живљења у којем ће свако морати да се одговорно понаша”, каже Жига.
“У свему томе”, додаје Жига, “мора превладати најважнија ствар”.
“А то је чињеница да се зна и уважи да је млади човјек највећа драгоцјеност које једно друштво може имати. Према томе, да би ту драгоцјеност могао задржати, мораш пружити шансу том младом човјеку, створити му претпоставке за пожељан живот овдје”, сматра социолог Јусуф Жига.
(TIP/Izvor: RSE/Autorica: Aida Đugum)
