Бх. грађани предњаче у страху за своје послове, а били би задовољни просјечном платом од 1.300 КМ и страним послодавцем.
Показују ово подаци регионалног истраживања неколико водећих сајтова за оглашавање послова у БиХ, Хрватској, Србији и Македонији.
Портал “Posao.ba” је за вријеме трајања регионалних “Виртуелних дана каријера и знања”, од 16. до 23. октобра, у сарадњи са порталима “МојПосао” из Хрватске, “Инфостуд” из Србије и “Вработување” из Македоније, спровео ово истраживање са циљем да се успореде сличности и разлике на тржишту рада ове четири земље.
У истраживању је учествовало више од 4.000 испитаника, од којих је из БиХ 37 одсто незапослених, 56 одсто запослених, а седам одсто се још школује.
“У наредних годину дана 62 одсто грађана БиХ жели промијенити посао. У регији се највише бојимо за своје послове, а Македонци најмање”, стоји у овом истраживању.
Надаље се спомиње да тек девет одсто испитаника у БиХ не би мијењало посао, а 29% промијенило би посао ако би на то околностима били присиљени.
“У БиХ се 49 одсто испитаника не плаши за своје радно мјесто, 26% их је изразило бојазан, док 25% бх. грађана уопште о томе не размишља”, пише у истраживању.
У Србији се 24 одсто испитаника плаши за своје радно мјесто, у Хрватској њих 18%, док за посао најмање страхују Македонци, 16%.
За чак 53 одсто испитаника из БиХ идеалан шеф би био страни послодавац, док би петина испитаника радила за компанију у државном власништву, а 18 одсто радило би за себе.
“Држава као послодавац подједнако је популарна у све четири земље, а рад за домаћег приватног послодавца подједнако је непривлачан свима у регији”, показало је ово истраживање.
У вођству смо и када је најдужи стаж у незапослености у питању.
“Чак 21 одсто испитаника из БиХ је било незапослено више од пет година, у стопу нас прати Србија са 20%, Македонија има 14%, док је Хрвата са овим стажом тек седам одсто”, стоји у истраживању.
Од када су незапослени, петина испитаника се јавила на просјечно 20 конкурса за посао, а њих 27 одсто јавило се на до десет конкурса.
Најмањом платом били би задовољни Македонци, док би највеће плате тражили Хрвати.
“Грађани БиХ би били задовољни просјечном платом од 1.300 КМ, Хрвати 2.600 КМ, грађани Србије за 1.200 КМ, док је просјечна жељена плата код Македонаца 1.130 КМ”, подаци су истраживања.
Запослени грађани у БиХ прижељкују просјечну плату од 1.570 КМ, незапослени би били задовољни просјечном од 1.150 КМ, док су испитаници који се још школују идеалну просјечну плату замислили у износу од 1.330 КМ.
Грађани БиХ се надају да ће добити посао три мјесеца након завршетка школовања, те већина испитаника, њих 57 одсто, већ има јасну представу о будућем занимању, а 52 одсто њих тражи било какав посао био у струци или не.
Славко Чамбер, предсједник Удружења незапослених Бањалука, рекао је да је позитивно да се оваква истраживања раде, те да је сигурно добро спроведено ако у њему стоји да грађани БиХ не желе да раде код приватних послодаваца.
Истакао је да, нажалост, жеље незапослених да им просјечне плате буду око 1.150 КМ нису реалне.
“Сматрам да људе треба платити толико, али да у односу на привреду у БиХ то није реално”, закључио је Чамбер.
Горан Радивојац, професор на Економском факултету Универзитета у Бањалуци, није могао да прокоментарише резултате истраживања са економске стране.
“Мислим да треба да се обратите психологу и да вам он образложи резултате истраживања, ово није питање за економисту”, казао је Радивојац за “Независне”.
Посао чека 400.000 људи
На евиденцијама завода и служби запошљавања БиХ 30. септембра било је 403.355 лица, што је за за 3.493 лица или 0,86 одсто мање у односу на претходни мјесец, саопштено је из Агенције за рад и запошљавање БиХ.
Од укупног броја лица која траже запослење 230.182 или 57,07% су жене. Незапосленост се у Федерацији БиХ смањила за 1.657 лица (0,53%), у Републици Српској за 1.704 (1,93%) и у Брчко дистрикту за 132 лица (1,78%).
Међу лицима која траже запослење, неквалификованих радника је 111.440 или 27,63%, полуквалификованих – нижа стручна спрема 7.335 или 1,82%, квалификованих 127.811 или 31,69%, а висококвалификованих 1.591 или 0,39%. Са средњом стручном спремом посао тражи 115.009 лица или 28,51%, са вишом 6.321 или 1,57%, а са високом стручном спремом 33.848 или 8,39%.
(nezavisne.com)
