Сенад Софтић убједљиво најплаћенији званичник

Сенад Софтић, гувернер Централне банке Босне и Херцеговине, с основном платом од мало више од 8.000 КМ без минулог рада, топлог оброка, дневница и осталог убједљиво је најплаћенији званичник неке јавне институције у Босни и Херцеговини.

Послије Софтића, најплаћенији руководилац неке институције Босне и Херцеговине је Златко Кнежевић, предсједник Уставног суда БиХ, чија основна плата износи 6.117 КМ, а према подацима Министарства финансија и трезора БиХ иза Кнежевића по висини примања у јавним институцијама у БиХ су потпредсједници Уставног суда, који мјесечно без дневница, топлог оброка, минулог рада и осталих додатака на плату зарађују 5.199 КМ, те судије Уставног суда БиХ с платом од 5.094 КМ. Одмах након судија Уставног суда БиХ, по висини примања је Ранко Дебевец, предсједник Суда БиХ, који има основну плату од 5.080 КМ, а затим слиједе чланови Предсједништва БиХ са платом од 4.756 КМ те судије Суда БиХ с основним платама од 4.618 КМ, док Зоран Тегелтија, предсједавајући Савјета министара БиХ, мјесечно као основну плату без додатака прима 4.281 КМ, а његови замјеници 4.186 КМ.

Само мало мање, и то 4.138 КМ, имају предсједавајући и замјеници предсједавајућег Представничког и Дома народа БиХ, док министри у Савјету министара БиХ, као и предсједавајући радних комисија и предсједавајући клубова у Представничком дому и Дому народа БиХ мјесечно примају по 4.043 КМ, док “обични” посланици као основну плату без додатака мјесечно зараде 3.995 КМ.

“Ради се о основним платама без минулог рада, дневница, топлог оброка и још неких накнада, тако да када је ријеч о најплаћенијим званичницима у институцијама БиХ има случајева да им се основна плата увећа и до 50 одсто у односу на основну, а све зависи од година стажа, односно процената увећања по основу минулог рада, али и тога колико је био на путу тај мјесец и колико је радио ван радног времена”, испричао нам је један саговорник “Независних”.

Када је ријеч о гувернеру Софтићу, у Централној банци Босне и Херцеговине рекли су нам да је плата гувернера као главног извршног функционера уједно и предсједника Управног одбора ЦБ БиХ утврђена актом Управног одбора и износи 5.450 бодова, умањена за непуно радно вријеме пет одсто због ангажмана на Економском факултету Универзитета у Сарајеву.

“Вриједност бода за обрачун плата службеника ЦБ БиХ износи 1,55 КМ. У складу са Законом о раду у институцијама БиХ, укупан износ плате се увећава за 0,5 одсто за сваку годину започетог радног стажа, а највише до 20 одсто. Гувернер не прима накнаду за чланство у Управном одбору, иако на то има законско право”, рекли су нам у Централној банци Босне и Херцеговине.

У ЦБ БиХ такође наглашавају и то да је Централна банка самостална институција и независна у свом раду, која се финансира из властитих извора, тако да се примања гувернера нити било којег службеника или именованог лица у Централној банци не финансирају из јавних буџета.

Што се тиче региона, гувернери у Србији и Хрватској имају већа примања од Софтића, међутим и далеко више одговорности и посла с обзиром на то да, за разлику од Централне банке БиХ, поприлично активно учествују у трговини вриједносним папирима.

Основна плата