Служењем парастоса у цркви Светог пророка Илије у Илијашу данас је почело обиљежавање 25 година од егзодуса сарајевских Срба.
Обиљежавању 25 година од егзодуса сарајевских Срба присуствује и делегација Града Источно Сарајево.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић подсјетио је на фебруар 1996. године, истичући да је то најстрадалнији мјесец за српски народ на овим просторима, јер је око 120.000 Срба добровољно напустило огњишта.
– Тада је српски народ одлучио да тапију на своју земљу препусти тапији за стварање Републике Српске. Можемо рећи да је српски народ Сарајева добровољно платио цијену стварања Српске – рекао је Ћосић и додао је српски народ на тај начин показао колико је спреман да се жртвује за земљу коју воли.
Он је подсјетио да је Илијаш мјесто које је највише страдало у периоду од 1992. до 1995. године, те да је више од 1.000 Срба страдало бранећи огњишта.
– Црква говори о њиховим огњиштима. Ова цркава, која је стара скоро 140 година говори о томе колико је српски народ био на овим огњиштима и колику је жртву подносио у годинама иза. Не само у одбрамбено-отаџбинском рату, него као најмногобројнији народ на овим просторима у свим претходним ратовима – нагласио је Ћосић.
Он је истакао да је српски народ у периоду од 1992. до 1995. године показао да може и да створи и одбрани Републику Српску.
– Три су значајна периода, и то период одбране и стварања, период егзодуса и период поновног стварања Српског Сарајева, које је настало на простору три нове општине и три старе. Нове општине су Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Источни Сатри Град, а три старе су Пале, Соколац и Трново – подсјетио је Ћосић.
Он је рекао да половина сарајевских Срба данас живи на простору Источног Сарајева, једна четвртина у другим мјестима Републике Српске, а друга четвртина у Србији и широм свијета.
– То су Срби Сарајева, који су својим интелектуалним, материјалним и свим врстама капацитета показали како су живјели на једном огњишту, бранили га и одлучили да развијају друге средине – рекао је Ћосић и додао да су Срби са Косова и Срби из Сарајева, и као најстрадалнији, допринијели стварању Српске и Србије.
Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић поручио је данас да они који су животе дали за Српску никада неће бити заборављени, иако су Срби изашли из Сарајева.
– Чин који су Срби учинили 1996. године, у оној хладној, најхладнијој, зими, да напусте своја огњишта, својеврстан је печат који је дат Републици Српској – рекао је Лучић.
Он је истакао да су Срби, стварањем Српског Сарајева, дали жртву за Републику Српску, која је постала трајна категорија.
– То што данас живимо широм Републике Српске, Србије и свијета, не значи да смо се одрекли онога што смо кроз вијекове овдје стварали. Ту смо и подржаваћемо људе који су се опредијелили да овдје живе – поручио је Лучић.
Он је изразио увјерење да ће власти Републике Српске помоћи у изградњи институција, како би се остварио циљ да Источно Сарајево постане репрезентативан град који ће бити центар развоја истока Српске.
Лучић је рекао да ће обиљежавање 25 година од егзодуса сарајевских Срба бити настављено представом “Седми дан”, која ће бити одиграна вечерас у 19.00 часова у Културном центру Источн Ново Сарајево, док ће сутра, у исто вријеме, представа бити играна у Културном центру на Палама.
Он је рекао да је за сутра планирано полагање вијенаца на Спомен гробљу “Мали Зејтинлик” на Сокоцу, а након тога служење парастоса у Цркви Светог Георгија на Равној Романији.
Недељко Вучковић, мјештанин Илијаша, који није напустио огњиште, каже да је преживјелим у аманет остављено да се сјећају оних који су дали животе за темеље Републике Српске.
-Жртве које су пале су ненадокнадиве, а на нама живима је да се молимо за упокојене – рекао је Вучковић.
Носили и своје мртве
На Сокоцу и на Равној Романији сутра ће бити обиљежено 25 година од егзодуса око 120.000 сарајевских Срба.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић рекао је на конференцији за новинаре у Бањалуци да је обиљежавање 25 година од егзодуса сарајевских Срба у календару важних историјским догађаја у скоријој историји.
Напомиње да је егзодус сарајевских Срба услиједио након потписивања Дејтонског споразума када је шест општина Српског Сарајева у цјелини припало ФБиХ, док је пет општина подијељено између Републике Српске и ФБиХ.
– Срби су напустили своје куће и станове јер нису жељели да живе под муслиманско-хрватском влашћу – подсјетио је Милуновић.
Према његовим ријечима, иако је исељавање почело већ у децембру 1995. године, масован егзодус је покренут 17. фебруара 1996. године и трајао је до 16. марта.
– Осим тога што су српски цивили морали да спакују најнужније ствари и крену у неизвјесност, многи становници Илијаша, Грбавице, Хаџића, Вогошће и општине Центар откопавали су посмртне остатке својих покојника, не желећи да муслимански вандали скрнаве гробове њихових најмилијих. На Сокоцу је изграђено српско војничко спомен-гробље Мали Зејтинлик, на којем се налазе посмртни остаци 969 бораца Војске Републике Српске – рекао је Милуновић.
Он је додао да је, према попису из 1991. године, у 10 сарајевских општина живјело 29,9 одсто Срба и 10,7 одсто Југословена, а половина њих је припадала српском народу, док су данас, како је рекао, Срби у Сарајеву статистичка грешка.
Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Радомир Граонић рекао је да ће сутра помен бити служен на војничком гробљу Мали Зејтинлик у 12.00, а потом парастос у 13.00 часова у манастиру Соколица на Равној Романији.
Програмом је предвиђено полагање вијенаца и цвијећа на спомен-крст на Малом Зејтинлику у 12.10 часова.
Он је истакао да због епидемиолошке ситуације неће бити обраћања званичника, као и да је предвиђено да овом догађају присустује мањи број људи.
Граонић је навео да се очекује присуство представника институција Републике Српске, организација и удружења проистеклих из протеклог рата, као и града Источно Сарајево, општина у саставу града, те Трећег пјешадијског (Република Српска) пука.
Обиљежавање 25 година од егзодуса око 120.000 сарајевских Срба организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
Изложба
– Огромне жртве које су сарајевски Срби поднијели у борби за стварање Републике Српске не смију никада бити препуштене забораву и због тога ће сутра у Источном Сарајеву бити отворена изложба “Одбрана, егзодус, опстанак” у оквиру обиљежавања 25 година од егзодуса Срба из Сарајева – рекао је Срни директор Културног центра Источно Ново Сарајево Младен Јанковић.
Јанковић је истакао да се на овај начин показује и доказује искрена риврженост његовању културе сјећања, што је веома важно за будућност српског народа.
Према његовим ријечима, изложба је ораганизована уз подршку “Кинотеке” Републике Српске и директора ове институције Сњежана Лаловића, као и аутора Ђорђа Кардума и Рајка Паштара.
Јанковић је појаснио да је изложба подијељена у три цјелине – одбрана, егзодус и опстанак.
– Презентованом фактографијом, пуном емоција, ова поставка проводи нас кроз тешко вријеме рата на подручју сарајевских општина под српском контролом током одбрамбено-отаџбинског рата, али, на крају, дат је и пресјек данашње актуелне позитивне и модерне свакодневице у Источном Сарајеву која најјасније говори о опстанку и истрајности сарајевских Срба у овом дијелу Републике Српске навео је Јанковић.
Почетак изложбе предвиђен је у 19.00 часова у фоајеу Културног центра Источно Ново Сарајево, а догађај ће протећи уз поштовање прописаних и важећих епидемиолшких мјера.
(srna)
