Dramatična životna priča porodice Simić, iz Glavičica kod Bijeljine. Devojčica ima epilepsiju. Prethodno izgubili trojicu sinova. Za sirup im potrebno 170 maraka mesečno, a otac, koji održava seosko groblje, zarađuje 300.
Dramatična životna priča porodice Simić iz Glavičica kod Bijeljine nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Svima se stegne srce kada čuju kroz šta sve prolazi ova porodica, ali izmami i osmeh njihova upornost i vera da će jednom, ipak, sve biti u redu.
Naime, Milan i Milena Simić za devetnaest godina braka dobili su tri sina, ali su, nažalost, sva tri dečaka izgubili u dobi od 25 dana do dve i po godine.
Posle genetskih pretraga, lekari su im saopštili da jedinu šansu za potomstvo imaju ukoliko dobiju devojčicu. Rođenjem male Nikoline (7), bol i tugu za izgubljenim sinovima zamenili su radost i sreća, ali ne zadugo…
Lekari Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije otkrili su da devojčica boluje od epilepsije. Od tada pa sve do danas, a roditelji kažu dok postoji nada, traje borba za ozdravljenje male Nikoline.
– Nakon gubitka trećeg deteta život nam se pretvorio u haos, svaki dan je bio ispunjen tugom i nevericom šta nam se dešava i da li uopšte može nešto da se popravi. Rođenjem Nikoline i mi smo se ponovo rodili – kaže majka Milena.- Nažalost, ubrzo su lekari konstatovali da devojčica boluje od epilepsije, i od 2011. godine koristi po dve boce sirupa “kepra” u toku meseca, za koje moramo izdvojiti 170 maraka.
Brižna majka se, zbog prirode bolesti deteta, ni za trenutak ne odvaja od ćerke, pa ne može da radi. Suprug Milan jedva zaradi 300 maraka na održavanju seoskog groblja,što nije dovoljno ni za osnovne namirnice.
Česti odlasci u Beograd na lekarske kontrole i odlasci kod logopeda dodatno usložnjavaju ionako tešku materijalnu situaciju ove porodice kojoj je neophodna pomoć humanih ljudi.
Uprkos teškoj i podmukloj bolesti, Nikolina, mala lepotica plave kose i zelenih očiju, izuzetno je vesela i radoznala devojčica. Zbog otežanog govora nije krenula u školu, ali kod kuće je već naučila da crta, piše i računa. Jedva čeka jesen, da torbu napuni knjigama i zauzme svoje mesto u školskoj klupi.
