Вртоглави раст цијена основних животних намирница биљежи се протеклих мјесеци у БиХ, а брашно, уље, шећер и со у просјеку су скупљи за 25 посто. У тешком економском и пандемијском периоду ово је додатни ударац на џепове ионако ојађених грађана.
Брашно, уље, шећер, со, месо, јаја, млијеко, али и гориво, производи су које грађани БиХ свакодневно користе, а њихове цијене протеклих мјесеци континуирано расту.
Кесе из подмјере након плата, из мјесеца у мјесец су празније, чему свједоче и у Клубу потрошача Тузланског кантона.
Из овог удружења за Klix.ba наводе да је од новембра прошле године до данас цијена основних животних намирница у просјеку повећана за 25 посто, а у неким случајевима и више, што оцјењују катастрофалним.
Иначе, тај постотак је знатно већи у односу на март прошле године, када сте напримјер пилећи филе могли купити у просјеку за шест марака по килограму, а данас је та цијена изнад девет марака.
“У протеклом периоду смо добијали веома забринуте дојаве потрошача за повећања цијена која нису занемарива, а ријеч је о производима који су кључни за породицу, посебно за оне које имају више чланова, уз мала мјесечна примања”, каже за Klix.ba Гордана Булић, предсједница Клуба потрошача Тузланског кантона.
Екипа портала Klix.ba обишла је неколико трговачких центара, а како смо се могли увјерити, данас ћете за килограм брашна издвојити између 1,05 и 1,70 конвертибилних марака, у зависности од произвођача. Литар уља кошта од 2,55 до 3,10 КМ, килограм шећера је у просјеку 1,15 КМ, а иста количина соли је 0,85 КМ.
Повећање цијена основних животних намирница долази у периоду када се наша земља налази у знатно тежем економском положају него у првом таласу пандемије коронавируса.
Булић наводи да су државни фондови прилично исцрпљени, али посебно потрошачи, од којих су бројни добили отказ или данас раде за ниже плате него је то био случај у ранијим годинама, односно изванпандемијском периоду.
“Сваки раст цијена сада изазива већу панику и страх међу грађанима. Ситуација је веома тешка и сложена и нажалост државне институције то све покривају, прећутно одобравајући повећање цијена јер од тога имају и повећање ПДВ-а, а крајњи цех плаћају потрошачи који управо од државе немају никакве заштите”, упозорава Булић.
Булић се нада да ће доћи до пада цијена на нижем конкурентском нивоу, јер је то роба која треба да се извуче из складишта до краја марта или почетка априла ове године.
Иначе, као један од главних разлога раста цијена основних животних намирница у нашој земљи се наводи повећање цијене горива која је прије неколико мјесеци износила оквирно 1,60 КМ, а данас је нешто изнад двије марке по литру.
Уз раст цијена нафте, економски аналитичар Адмир Чавалић за Klix.ba каже да је повећање цијена производа евидентно и због изузетног раста цијена бродског транспорта, који је у појединим случајевима повећан и за сто посто.
С економског аспекта он наводи да је тешко оцјењивати оправданост промјена цијена јер је ријеч о комплексном економском феномену, и то за различите производе, односно услуге.
“Знамо да је ниска потражња, због дефлаторног ефекта, дуго времена одржавала ниске цијене. Међутим, дошло је до одређених промјена, прије свега на глобалном тржишту. Раст цијена нафте, трошкова транспорта, нарочито бродског, затим преусмјеравање или блокада ланаца снадбијевања, је увјетовало и раст цијена одређених производа, односно услуга у Босни и Херцеговини. Опоравак потражње, глобално и на домаћем тржишту, само може појачати овај тренд”, каже нам Чавалић.
С друге стране, повећање цијена у времену нарушених економских прилика Чавалић сматра неприхватљивим, јер то додатно нарушава тржишне односе.
“Међутим, ми трпимо посљедице неких већих, глобалних проблема. Додатни проблем може представљати инфлација узрокована наглим растом потражње односно повећањем потрошачког оптимизма”, наставља он.
У новој тржишној реалности, према ријечима економског аналитичара, нема јасних губитника и побјетника.
“Монополисти или компаније које учествују у монополистичкој конкуренцији, попут нафтних, су вјероватни побједници. Сви остали који дјелују у нормалним тржишним условима, здравој конкуренцији, су губитници јер опада потражња за њиховим производима, односно услугама. Дозволите да наведем један пластични примјер – виша цијена пилетине значи и мању потражњу за наведеном. Посљедично, ово значи мање марже за трговинске ланце и профите за произвођаче”, појашњава Чавалић.
За разлику од основних животних намирница, на бх. тржишту се биљежи пад цијена производа који се данас налазе у другом плану, попут одјеће, обуће, намјештаја, кућанских апарата и слично.
Продавачи сада нуде и једноставније начине плаћања, уз давање великих дисконтних рабата, међутим, како су навели из Клуба потрошача ТК, грађани се све мање одлучују за куповину тих производа, управо због тешке економске ситуације узроковане пандемијом коронавируса.
(klix.ba)
