Њемачкој је потребна радна снага и влада убрзава процес досељавања страних стручњака. У Бону је отворена нова служба која ће координисати признавање стручних квалификација стечених у иностранству.
Њемачка економија је зависна о досељавању. Савезна влада је зато покренула програм привлачења иностраних стручњака под мотом “Make it in Germany“. То је национални приоритет.
“Без иностраних стручњака нећемо моћи одржати наше благостање. Не можемо једноставно чекати на те људе, ми се морамо потрудити око њих”, изјавио је савезни министар рада Хубертус Хајл, пише Deutsche Welle.
Њемачка канцеларија за статистику тврди да ће се број радно способних грађана Савезне Републике смањити до 2035. за четири до шест милиона. У многим браншама влада несташица радне снаге. По наводима Њемачке индустријске и трговинске коморе (DIHK) чак 56% испитаних фирми мањак радне снаге тренутно сматра највећим пословним ризиком.
Свака трећа њемачка фирма протеклих је година запослила раднике из других чланица ЕУ-а, односно трећих земаља. Многе фирме због недостатка радника не могу преузимати нове наруџбе и трпе огромну финанцијску штету.
Досељеничка земља
Савезна влада је (коначно) схватила вапаје привредника и већ неко вријеме појачано ради на стварању претпоставки за привлачења стручњака из иностранства. Након дуготрајне дебате усвојен је Закон о досељавању стручне радне снаге, чиме је савезна влада признала да је Њемачка досељеничка земља – и то шест деценија након првог великог таласа доласка гастарбајтера.
Примарни циљ закона је олакшати страним радницима приступ њемачком тржишту рада – и то практички свим браншама.
“У начелу је потпуно свеједно одакле нетко долази, најважније је да докаже да се жели интегрисати у неку земљу, да жели сарађивати и бити дио друштва. И онда није питање одакле је неко, него како се жели интегрисати”, казала је за DW савезна министарка образовања Ања Карлицзек.
Она је у понедјељак у Бону заједно с колегом из савезног кабинета Хајлом (задужен за ресор рада) отворила нови Централну канцеларију за признавање стручне квалификације (ZSBA). По писању домаће штампе, у Њемачкој у овом тренутку постоји око 1.400 разних служби које се баве признавањем страних диплома.
Процес признавања је до сад био превише компликован и трајао је предуго, пуно дуже него рецимо у скандинавским земљама, САД-у или Канади. А то себи Њемачка у глобалној борби за најбоље стручњаке више не може дозволити, чује се из савезне владе. Нова канцеларија за признавање иностраних квалификација, која је с радом почео почетком већ овог мјесеца, то би морала кориговати.
Једноставнија и бржа процедура
Током обиласка радних просторија, Карлицзек и Хајл демонстровали су како би то требало изгледати у пракси: особе заинтересиране за доласком у Њемачку најприје би требале контактирати SZBA, који ће им помоћи у припреми комплетне документације потребне за признавање квалификација, стајати им на располагању за савјетовање (путем чета, мејла или телефонски) и њихове молбе дистрибуисати надлежним институцијама на нивоу њемачких савезних покрајина.
Али оно што на једној страни помаже Њемачкој (нова правила досељавања), на другој страни отвара велике проблеме – југоисток Европе не напуштају само најбоље квалификовани кадрови са универзитетском дипломом, већ и његоватељи, стројовође, аутомеханичари и радници из других бранши. Из Хрватске, Србије или БиХ у Њемачку годишње оде више од 100.000 радника.
Је ли њемачка влада свјесна што то значи за тржишта рада у тим земљама, питали смо министра Хајла:
“Ми смо склопили неколико билатералних споразума, на примјер да не повлачимо његоватеље из медицинске бранше из оних земаља којима су ти радници потребни. Ипак мислим да је нужно да постоји слобода кретања, јер ако то добро организујемо, онда профитирају обје стране, и то онда на концу конца учвршћује и наше односе”.
Добро за Њемачку, лоше за Балкан?
Првог марта 2020. у Њемачкој на снагу ступа нови Закон о досељавању стручне радне снаге. Њиме би се требао олакшати долазак у Њемачку и потрага за послом свим квалификованим радницима из земаља које нису чланице ЕУ-а. Убудуће неће више вриједити правило по којем су у предности за неко радно мјесто аутоматски грађани ЕУ-а. Једна од регија на коју традиционално највише “циљају” њемачки послодавци је западни Балкан – радници из те регије уживају добру репутацију у Њемачкој:
“У прошлости смо добили јако пуно упита са западног Балкана, то је једна од регија које су јако важне за нас, зато што тамо проналазимо врло добру, квалификовану стручну радну снагу, а с друге стране има доста људи који знају њемачки језик, што је од огромне помоћи у пословној интеграцији”, каже за DW Торстен Ролфсмајер из Савезног завода за запошљавање.
Мотивација за одлазак притом нису само веће њемачке плате (већи су и трошкови живота), него и корупција, слабе перспективе и често мањкава владавина права. По наводима ОЕСС-а само Србију је између 2000. и 2015. напустило око 650.000 људи – скоро десетина укупног становништва. Слично је и у другим земљама регије.
Међу њима је јако пуно младих, високо-образованих кадрова – иза којих остаје велика рупа на домаћем тржишту рада и појачава демографски проблем. С друге стране, дознаке нових гастарбајтера из иностранства помажу у одржавању социјалног мира у њиховим земљама поријекла.
(DW)
