Да су законска рјешења добра, али је проблем њихово провођење, потврђује и нови Индекс дјечије заштите у БиХ, по којем БиХ има прилично добре резултате у погледу доношења закона и политика на основу Конвенције УН о правима дјетета, али много лошије када је у питању њихова примјена.
Извјештај о другом по реду Индексу дјечије заштите који је урађен у БиХ припремиле су организације „World Vision u BiH“ и Мрежа “Снажнији глас за дјецу” како би, истичу, прикупили ажуриране података о активностима институција и напретку у заштити дјеце.
Први такав индекс представљен је, наиме, прије три године, а урађен је као дио пилот пројекта у девет земаља, са циљем да се развије досљедан, регионални и међудржавни програм праћења напретка постигнутог у провођењу текућих реформи за заштиту дјеце.
Аутори новог извештаја истичу сада да је у односу на први Индекс, који је у БиХ објављен крајем 2016. године, забиљежен напредак у готово свим мјереним областима, као што су заштита дјеце од дискриминације или од свих области насиља, те заштита дјеце одвојене од родитеља.
– Драго нам је да скоро сви сетови индикатора за права најрањивијих категорија дјеце који су обрађени овим истраживањем показују побољшања која је БиХ постигла у односу на први индекс. Ипак, у односу на потребе и нашу обавезу да пружимо најбољу могућу бригу и заштиту нашој дјеци, не можемо бити задовољни све док се крше основна права дјеце – наводи се, између осталог, у извјештају.
Аутори су дали и неколико препорука како да се побољша дечја заштита. Једна од препоручених мјера је, тако, да се и у Федерацији БиХ и Брчко Дистрикту успоставе регистри сексуалних преступника над дјецом, као што је то већ урађено у Српској.
Препорука је и да владе преузму одговорност за осигуравање или повећање приступа дежурним службама за пријаву злостављања дјеце, које тренутно пружају невладине организације. Између осталог, аутори сматрају и да позитивно родитељство и позитивно дисциплиновање дјеце треба промовисати и подучавати у цијелој БиХ.
Аутори истичу и да је већи дио правног и регулаторног оквира у БиХ усклађен са међународним конвенцијама, али да је потребно предузети конкретне кораке у циљу повећања одговорности релевантних тијела за стварно провођење.