wso slot
akun wso slot
nuklir slot
akun pro taiwan
slot server taiwan
slot taiwan
akun pro vietnam
slot server vietnam
slot vietnam
pistol4d
pistol4d
pistol4d
pistol4d
pistol4d
akun wso slot
nuklir slot
maxwin slot demo
pistol4d
situs judi bola
Pukotine između Kijeva i Vašingtona - nula49.com
spot_img

Pukotine između Kijeva i Vašingtona

Published:

spot_img

Vojno savezništvo SAD i Ukrajine sve više je na klimavim nogama, prenosi američki portal „Politiko”.

Između predstavnika vlasti u Vašingtonu i Kijevu raste raznoglasje oko toga kada bi i na koji način trebalo okončati aktuelni ratni sukob s Rusijom, tvrde izvori bliski administraciji predsednika Džozefa Bajdena. Navodi se i da su pojedinci vrlo uznemireni zbog svega što se dešava na ratištima u Donbasu, posebno kad je reč o borbama u industrijskom centru Bahmutu (Artjomovsku). Po njima, Ukrajinci gube previše ljudi, vojnih sredstava i vremena ne bi li sačuvali grad koji za bivšu sovjetsku republiku i nema neku posebnu stratešku važnost.

Da li to znači da je u vrhovima američke vlasti konačno sazrelo saznanje da sukob na istoku Evrope može biti okončan jedino prihvatanjem odluka Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti da uđu u sastav Ruske Federacije? Mnogo toga ukazuje da su se na zapadnoj strani Atlantika zasitili ovog rata i da je došao trenutak da se posvete unutrašnjim problemima, posebno onim u vezi s domaćim bankarskim sistemom.

Nedavne „informacije” da iza prošlogodišnjeg terorističkog napada na gasovod „Severni tok 2” stoje Ukrajinci takođe ukazuju na to da privrženost zemlji Volodimira Zelenskog polako slabi. Šuška se da su u Vašingtonu vrlo razočarani i time što zahvalnost Kijeva za enormne isporuke naoružanja nije baš adekvatna. Dodajmo i vidno isticanje podatka da je Ukrajina na nedavnu posetu američkog predsednika Džozefa Bajdena potrošila čak 1.400.000 dolara. A efekti ovog susreta bili su – minimalni.

Amerikanci su nezadovoljni i rešenošću Zelenskog da krene u boj za Krim. U Vašingtonu su svesni da bi ovakav potez sadašnji rat podigao na daleko opasniji nivo i da bi učešće vojske SAD, a možda i NATO-a u tom slučaju bilo neizbežno. A to bi već bio novi svetski rat, sa svim pratećim posledicama, koje bi jednako osetile i pobednička i pobeđena strana. Uostalom, američki državni sekretar Entoni Blinken jasno je stavio do znanja „jastrebovima” u Kijevu da je za nadležne u Moskvi Krim – „crvena linija”.

Ali, vratimo se Bahmutu. Uporno zalaganje Zelenskog da se ovaj grad vojnički što duže zadrži u ukrajinskim rukama moglo bi da ima više razloga. Jedan bi svakako mogao da bude njegov strateški položaj. Naime, padom Bahmuta Moskva bi i formalno zaokružila teritorije koje su prošlogodišnjim izjašnjavanjima lokalnog stanovništva ušle u sastav Ruske Federacije. To bi naravno bio put ka okončanju rata, ali na način svakako neprihvatljiv za Ukrajinu i sve one koji su u njega uložili stotine milijardi evra.

Drugi razlog svakako je kupovina vremena za pripremu uveliko najavljivane kontraofanzive na proleće. Ipak, veliki broj vojnih stručnjaka podseća da Rusija još nije uvela u borbu svoje pune kapacitete, da zemlja i dalje funkcioniše u mirnodopskim uslovima, bez prelaska na ratnu privredu. I što je najvažnije, uspela je da se kvalitetno prilagodi žestokim ekonomskim sankcijama koje joj je uveo Zapad.

Moguće je i da Zelenski želi da od Bahmuta napravi – mit. Nešto o čemu će prepričavati buduće generacije, što će ući u udžbenike i enciklopedije, o čemu će se pevati s ponosom, što će biti zvezda vodilja budućim generacijama. Jer to je jedini način da i on sam dospe među istorijske likove. Koliko će ljudi morati da izgine za taj mit, ostaje da se vidi.

Teško je, međutim, da sličan razvoj događaja odgovara i američkoj strani. Posle dramatičnog povlačenja iz Avganistana 30. avgusta 2021, posle dve decenije ratovanja, još jedan poraz (makar i bez aktivnog učešća vojnika SAD) bio bi previše za najmoćniju zemlju Zapada. To bi bio i signal da ključne odluke američkog Kongresa više nemaju globalni značaj. I sve pomenuto u trenutku agresivne diplomatske ofanzive Kine i Rusije na prostorima koji su donedavno bili neprikosnoveno područje Zapada.

Jasno je da bi Amerikanci rat u Ukrajini najradije i formalno uzeli u sopstvene ruke. Ali za to nemaju ni dovoljno kapaciteta ni podršku saveznika iz NATO-a. Ostaje im tek da gunđaju povodom načina na koji Zelenski i njegova kijevska ekipa vode igru. A to gunđanje postaje sve glasnije.

Prema zvaničnim tvrdnjama iz Vašingtona zajedništvo s Kijevom ostaje nepomućeno. Ipak, neke pukotine se naziru. „Administracija nema jasan cilj u vezi sa ovim ratom”, tvrdi Majkl Mekol, predsedavajući Komiteta za spoljne poslove. „Za sada ne vidim politiku koja bi nas odvela u pobedu. Ako takvu politiku nemamo, onda ne znam šta tamo uopšte tražimo”, zaključuje.

Slično reaguje i Ron de Santis, guverner Kalifornije i pretendent na mesto budućeg američkog predsednika: „SAD imaju pregršt drugih vitalnih interesa, poput bezbednosnih, privrednih, kulturnih… Nesporazum Ukrajine i Rusije svakako ne spada u tu kategoriju.”

 

 

 

 

(politika.rs)

spot_img

Povezano

spot_img
spot_img

Poslednje vijesti

spot_img
spot_img