Становништво на Блиском истоку, у Индији, Бразилу и у подсахарској Африци суочава се највећом неједнакошћу прихода на свијету, док је овај јаз између прихода богатих и сиромашних најмањи у Европи, утврдио је јуче објављени Извештај о неједнакости у свијету.
Обимна студија, коју је под руководством француског економисте Томе Пикетија урадило стотинак истраживача у 70 земаља, указује да јаз у приходима широм свијета нараста до „екстремних нивоа”, али да је послије свјетске финансијске кризе 2008. удио који један одсто најбогатијих држе у укупним свјетским проходима за нијансу пао и сада је нешто више од 20 одсто.
Најбогатијих 0,1 одсто свјетске популације од 1980. године увећали су своје заједничко богатство исто колико и 3,8 милијарди људи који припадају сиромашнијој половини сиромаштва. Али, то не значи да је успостављена једнакост јер оних 0,1 одсто најбогатијих (око седам милиона људи) држи 13 процената укупног богатства на свијету.
Према оцјени економиста, нарастајућа економска неједнакост може довести до „различитих врста политичких, економских и друштвених катастрофа”.
Економисти истичу да је неједнакост у богатству постала екстремна у Русији и САД, где један одсто најбогатијих држи скоро 40 процената националног богатства.
(capital.ba)
