spot_img
spot_img

Pogledajte kako se pretovara roba u jedinoj luci u BiH, uskoro počinje njena modernizacija

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Модернизација једине међународне луке у Босни и Херцеговини, смјештене на ријеци Сави у Брчком, требала би почети за мјесец. Вишемилионским пројектима, уз повећање пловности ријеке, постићи ће се боље пословање и ширење лепезе услуга.

Стратешки значај Луке Брчко, која се географски налази на одличном положају, у протеклим годинама од надлежних с државног нивоа није препознат на адекватан начин, због чега се створило неколико великих проблема.

Лучки извори прихода долазе из претовара различите робе, закупнина затвореног и отвореног складишног простора те царинског терминала, који због недјеловања у пуном капацитету, сада доноси знатно мање новца у односу на период прије три године. Томе је допринијело затварање моста за теретни промет Брчко – Гуња у Хрватској, чије би поновно активирање или нова изградња били од великог значаја.

Пад прихода

“Ми смо 2017. од терминала имали приход у износу од 1,2 милиона КМ, а прошле године је он био 620 хиљада марака. Када је ријеч о пословању у пандемији коронавируса, лука је имала одређене губитке, јер су неки од наших комитената, попут АрцелорМитала из Зенице, ТМД групе из Градачца и Белисара из Брчког, смањили обиме свог пословања, односно нису претоварали количине робе као у ранијим годинама”, казао је за Klix.ba Перица Јосић, директор Луке Брчко.

Приходи су ове године планирани у износу од два милиона конвертибилних марака, док су расходи приближни споменутој цифри. Упркос проблемима са којима се суочавају, управа луке очекује позитивно пословање.

“Уз пандемију, нама је најзначајнији проблем лоша пловност ријеке Саве, која је пловна оквирно 160 дана годишње. Када би се пловни пут очистио, за што имамо израђен идејни пројект и детерминисане четири критичне тачке, имали бисмо пловност од близу 220 дана годишње, што би нам веома значило, јер бисмо могли претоварати робу два мјесеца више него сада. Нажалост, о томе не одлучују Брчко дистрикт, нити лука, већ Вијеће министара БиХ, уз сагласност Републике Хрватске и Србије”, истакaо је Јосић.

У брчанској луци тренутно је запослено 60 особа које су распоређене на разним пословима. Већина њих је ангажована на претовару робе, који обављају уз помоћ дотрајале механизације, односно двије порталне дизалице које су носивости пет тона и старости су више од 50 година, а двије деценије су млађи виљушкари, утоваривачи и багер.

С циљем рјешавања проблема покренути су пројекти изградње и уређења платоа, набавке нове дизалице и изградње пруге те приступне цесте. Све то ће коштати 20 милиона конвертибилних марака, а за ту намјену Брчко дистрикт је добио кредит од Европске банке за обнову и развој (EBRD) у споменутом износу, од чега је шест милиона КМ грант средстава.

“Тренутно смо у фази реализације тих пројеката, кроз расписана три тендера. Први се односи на реконструкцију платоа с одводњом оборинских вода. Он је завршен и изабран је најповољнији понуђач, односно извођач радова и ријеч је о Бијељина и Приједор путевима. Сада смо у фази добијања банкарске гаранције, а након тога, надам се већ сљедеће седмице, би требало услиједити потписивање уговора. Потом имамо 28 дана да уведемо извођача у посао, тако да ми механизацију на терену очекујемо за мјесец”, појаснио је Јосић.

Он истиче да би завршавање започетих пројеката омогућило конкурентну луку која би у коначници била покретач привреде и Босне и Херцеговине.

Развојем до нових радних мјеста

Ревитализацијом луке, повећањем обима посла и доласком нових комитената који ће своју дјелатност обављати у луци, планирана су такође и нова запошљавања.

Просторним капацитетима лука покрива површину од близу 14 хектара, а већи дио површине сачињавају оперативна обала с помоћним и пратећим садржајима, отворена и затворена складишта те радионички простор. У склопу лучке територије налази се и царински терминал површине пет хиљада квадратних метара.

Географски се налази на веома добром положају, због близине с Европском унијом, с којом се повезују жељезничким, друмским и ријечним саобраћајем. Јосић сматра да би те предности требало у потпуности искористити.

“С државног нивоа досад нисмо имали финансијску, нити помоћ у механизацији или опреми. Надам се да ће се то поправити, а у смјеру боље сарадње већ имамо обећања. Наиме, прије неколико дана смо одржали састанак с Мирославом Гаврићем, координатором при Вијећу министара БиХ из Брчко дистрикта те смо га упознали о ситуацији. Од њега имамо обећање да ће покушати учинити све што је у његовој моћи како би помогао луци те како би она напокон била препозната као стратешки пројект”, навео је Јосић.

Брчанска лука има изузетно добру сарадњу с Управом за индиректно опорезивање БиХ и Државном граничном полицијом, због чега се све процедуре за комитенте и бродаре одвијају изузетно брзо, без застоја и чекања.

 

 

 

(klix.ba)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img