spot_img
spot_img

Младом Станковићу пехари постали свакодневница

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Поскупљења свега и свачега и несташице о чему нас даноноћно информишу из цијелог свијета, „украли“ су заслужене тренутке славе једном дјечаку, иначе веома талентованом одбојкашу из Брчког.

Осим родбине за њу су знали само „суви“ заљубљеници у одбојку.

Главни актер ове несвакидашње одбојкашке приче је шеснаестогодишњи Лука Станковић, који је прве одбојкашке кораке начинио у овдашњем Јединству.

Он је наиме у финалном мечу квалификација за кадетско Европско првенство одиграном прије 10-так дана између Србије и Турске за побједу српске репрезентације освојио невјероватних 39 поена са процентом успјешности од чак 68 одсто.

То је међу одбојкашким стручњацима одјекнуло као прворазредна сензација која је најавила веома успјешну спортску каријеру још једног одбојкаша из чувене брчанске одбојкашке школе.

Са 202 центиметра висине млађани Станковић већ трећу годину каријеру на позицији коректора гради у новосадској Војводини, гдје се преселио након неколико година тренирања у матичном Јединству.

Он је наступајући за млађе селекције Јединства наговјестио несвакидашњи таленат.

То није промакло скаутима новосадских „лала“ који су пожурили и понудили ангажман, који су Станковићи прихватили.

Осим наступа за кадете Србије, што му по годинама и припада, Лука је члан и српске јуниорске селекције, што се одавно није десило у репрезентацији једне од најуспјешнијих одбојкашких нација свијета.

Шеснаестогодишњи Станковић је сјајним играма и цјелокупним односом према дресу Србије на најбољи начин наставио „коректорско-примачку“ одбојкашку причу коју већ десетак година успјешно креира сад већ легендарна „брчанска принцеза“ Бранкица Михајловић.

Занимљиво је да су њих двоје рођени и одрасли у истом „Ш“ насељу, наступали за исти Клуб и да су им родне куће удаљене тек неких 100-њак метара.

Одласком из Брчког и сјајним наступима у репрезентативном дресу, Станковић се придружио плејади сјајних брчанских одбојкаша почев од Жилића, Матијашевића, Елезовића, Кисића, Хаџића, Чулића и Ристића, који су имали сличан развојни пут: Полазна станица је била Брчко а наредне су се печатирале именима градова и држава из којих су у свој родни град доносили пехаре и медаље.

И за крај, Станковић је наступе у дресу Србије и Војводине у посљедњих десетак дана крунисао пехаром за МВП на 57. „Мајском турниру “ који се 2.маја завршио у Београду. Осим индивидуачног признања, он је са екипом Новог Сада у категорији кадета освојио прво мјесто.

 

 

 

(МД/nula49.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img