На недавну пресуду Основног суда Дистрикта, којом је за убиство Славена Марчете из маја прошле године оптуженом Душану Илићу (22) изречена казна затвора у трајању од четири године, Тужилаштво Брчко дистрикта БиХ изјавило је жалбу.
Од Апелационог суда у овом граду, Тужилаштво је затражило измјену првостепене пресуде предложивши да оптуженом изрекне казну затвора у дужем трајању. У жалби се истиче да је изречена казна испод законског минимума преблага и да није сразмјерна тежини учињеног кривичног дјела и околностима под којима је оно учињено.
Тужилаштво је изјавило жалбу на одлуку о казни Илићу, пошто је у првостепеном поступку доказало оптужбе да је 16. маја прошле године у улици Бијељинска бб аутомобилом починио убиство Славена Марчете. Након што је због неспоразума с њим у саобраћају Марчета изашао из свог возила, оптужени је нагло стартао аутомобил Ауди ВИ којим је управљао, те га његовим предњим дијелом ударио и оборио на тло. Затим је пнеуматиком прешао преко ногу оштећеног и дао се у бјекство, док је Марчета задобивши повреде главе усљед пада кроз неколико сати преминуо – наводи се у првостепеној пресуди којом је Илић неправоснажно осуђен за убиство (из члана 163 став (1) Кривичног закона Брчко дистрикта БиХ).
За ово кривично дјело, Основни суд изрекао је Илићу казну затвора од четири године, испод законском минимума, уз навођење бројних олакшавајућих околности на страни оптуженог. Суд је цијенио да је Илић убиство починио у стању битно смањене урачунљивости, са евентуалним умишљајем, али и да је постојао висок допринос Марчете наводећи да је био у стању препитости и знатно развијеније физичке конституције у односу на оптуженог. Суд је олакшавајућим околностима додао и животну доб оптуженог, његов однос према извршењу кривичног дјела, односно посљедици која је наступила, као и ранију неосуђиваност. Супротно томе, суд није нашао нити једну отежавајућу околност на страни оптуженог, а приједлог Тужилаштва да му се трајно одузме аутомобил којим је починио убиство, одбио је закључивши да то не захтијевају интереси опће сигурности и морала.
Указујући на ранију судску праксу приликом изрицања казни за ову врсту тешких кривичних дјела, Тужилаштво је у жалби истакло да је казна затвора испод законског минимума (најмање пет година) преблага, да није сразмјерна тежини кривичног дјела и околностима под којима је оно учињено, као и да је олакшавајућим околностима суд дао пренаглашен значај. Понашање оптуженог након извршења кривичног дјела предузимањем радњи активног бјекства, као и чињеница да се скривао и тражио алиби, свакако представљају отежавајуће околности које утичу на висину казне – наводи се, између осталог, у жалби достављеној Апелационом суду којом се изричито тражи строже кажњавање оптуженог.
