По попису из 2013. године, који Република Српска не признаје, БиХ има 3.531.159 становника, док у дијаспори живи готово два милиона.
У кругу земаља региона, па и шире, које имају најбројнију дијаспору налази се и Босна и Херцеговина. Према подацима Министарства за људска права и избјеглице БиХ, ван граница БиХ живи више од 1.671.000 људи који воде поријекло одавде. Ако се узму у обзир и њихови потомци онда је, како се процјењује, број исељеника из БиХ далеко већи, досеже готово два милиона.
По резултатима последњег пописа из 2013. године, које је објавила Агенција за статистику БиХ, а које Република Српска не признаје, БиХ има 3.531.159 становника. Уколико тај број упоредимо са бројем исељеника, испада да више од половине грађана БиХ живи у свијету, углавном у земљама Европске уније.
Према доступним подацима, становници БиХ најчешће се исељавају у Њемачку (у ту земљу је само у вријеме ратних дешавања стигло више од 300.000 избјеглица из БиХ), а потом у Аустрију, Србију и Хрватску. Кад су у питању скандинавске земље, босанскохерцеговачка дијаспора најбројнија је у Шведској.
Тренд исељавања из БиХ не само да није заустављен него је у сталном порасту. На тај проблем указује и Мирхуниса Зукић, председница Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ, доводећи га, између осталог, и у везу са (не)одрживим повратком избјеглих и расељених. „Од 2013. године из БиХ је отишло више од 172.100 особа. Током 11 мјесеци прошле године земљу је напустило око 21.000 грађана, односно 6.562 породица. Само за шест мјесеци Посавина је остала без 10.000 својих становника”, каже Зукићева и напомиње да се трајно исељавају чак и повратници, „незадовољни спорим и неадекватним начином спровођења процеса повратка избјеглих и расељених”.
Очекујемо, каже Зукићева, да ће нова власт у БиХ урадити нешто више у погледу одрживог повратка, али и „генералног побољшања животних услова свих грађана како више не би имали потребу да због економских разлога и егзистенцијалних проблема одлазе из земље”.
Иако је од завршетка рата прошло више од 23 године, у БиХ, према подацима Министарства за људска права и избјеглице, статус интерно расељених још увијек има више од 90.000 особа, или 32.135 породица. Највећи број њих живи у колективним центрима широм земље, а има их 121.
Паралелно са исељавањем становништва, БиХ се суочава и са све значајнијим повећањем броја грађана који се одричу матичног држављанства, што би, како примјећују демографи, за ту земљу у којој више људи умире него што се рађа, могло представљати велики проблем.
У периоду од 1996. па до краја 2018. године држављанства БиХ се одрекло више од 81.000 грађана, што је равно броју становника једног града. Рекордан број одрицања од држављанства БиХ забиљежен је 2003. године, када је испис затражило 9.070 грађана. Након тога смањивао се број захтјева, да би се ситуација знатно промијенила 2016. године, од када се бар један грађанин БиХ дневно одрекне свог држављанства.
Захтјев за испис из књиге држављана БиХ већина грађана поднијела је ради стицања држављанства Њемачке, Аустрије, Словеније, Норвешке, Данске, Чешке, Србије, Хрватске и Црне Горе.
(politika.rs)
