Беживотно тијело 23-годишње Адисе Атиковић из Тузле пронађено је у сриједу, касно послијеподне, у мјесту Илинчица надомак Тузле. Аутомобил у којем је било тијело пронашао је пролазник, а наређена је обдукција тијела несрећне дјевојке.
За Адисом се трагало два дана. Како су родитељи навели у апелу, задњи пут је виђена 1. јуна у живиничком насељу Циљуге, у црвеној форд фијести. Родитељи су тада казали и да до њих долазе разне информације о кретању њихове кћерке те да провјере врше службеници МУП-а ТК. Црвени ауто на Илинчици, надомак Тузле, пронашао је пролазник и препознао га преко апела те позвао полицију. По доласку на лице мјеста полиција је пронашла тражени ауто и беживотно тијело дјевојке за којом се трагало два дана. Увиђај су обавили дежурни тужитељи Тужилаштва ТК и истражитељи Полицијске управе Тузла. По информацијама Тужилаштва, на мјесту догађаја нису пронађени никакви трагови насиља. Како би се утврдио тачан узрок смрти, наређена је обдукција преминуле дјевојке по службеној дужности. Незванично, на мјесту смрти пронађена је већа количина таблета.
Адиса је била студентица четврте године Правног факултета у Тузли и вијест о њеној смрти шокирала је и њену професорицу Џенету Омердић.
“Хвала вам што сте се, у границама својих могућности, укључили у потрагу за нашом Адисом. Нажалост, наше реакције су закасњеле. Нисмо успјели. Немам ријечи којима бих изразила невјерицу, бол и тугу. Молим вас да чувате једни друге. Разговарајте. Помозите једни другима. Породици Атиковић, свим Адисиним колегама и пријатељима изражавам саучешће. Била је част бити њена професорица”, написала је професорица Омердић на свом Фацебоок профилу.
На смрт младе студентице реаговали су многи суграђани на друштвеним мрежама, али и психолози. Међу њима и психотерапеуткиња Алма Тихић, која је написала да је потресена и позвала грађане да разговарају о својим проблемима.
“Иако ми је кроз мој рад и професију суицид добро позната и присутна тема, сваки пут се изнова потресем када чујем да је некоме то био једини излаз. Сви морамо бити свјесни да се суицид не догађа изненада. Човјек о томе озбиљно мисли и дуго планира до саме реализације. Душевна бол некада превазилази физичку, па одузети себи живот изгледа као једино логично рјешење. А није!!! Никако није. Потребно је да причамо, да изговоримо: ‘Нисам добро. Борим се са собом данима.’ Можда немамо подржавајућу околину, родитеље, партнера, али имамо пријатеље, познанике, случајне сусрете са не тако блиским особама, стручњаке. Често нас питају: ‘Како си? Шта има?’ Кажите: ‘Нисам добро!’ Слободно! Да, смијемо то рећи! Морамо то рећи. Неко ће нас чути. Неко ће реаговати, разумјети, загрлити, разговарати, помоћи. Нека се овакав дан не понови!”, написала је Тихић.
(nezavisne.com)
