spot_img
spot_img

Тек нас чекају поскупљења: Новчаници и картице све тањи, грађани купују мање хране

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Грађани Српске су ове године, готово из седмице у седмицу, на удару поскупљења основних животних намирница, и то у приличним износима, а неће бити мирни ни у наредном периоду јер су у најави нови скокови цијена хране и производа које свакодневно користимо.

Упротеклом периоду највише су поскупили брашно и уље, док су и цијене горива константно ишле горе.

Званична статистика показује да је у септембру лани литар уља коштао 2,17 КМ, а у истом мјесецу ове године 2,95 КМ, или за 36 одсто више. У овом периоду, литар горива у Српској у просјеку је поскупио за 22 одсто. Тренутно, просјечна цијена бензина и дизела на пумпама у РС креће се од 2,34 до 2,39 КМ.

Анализа млинара показује да је брашно отишло за скоро 30 одсто, тако да врећа од 25 килограма тренутно кошта 22 КМ.

Тржиште

Како објашњавају наши саговорници, разлог поскупљења у Српској је скок цијене енергената и житарица на свјетским берзама.

С обзиром на то да су, због поскупљења пшенице, на снази честа поскупљења брашна у РС, цијене су кориговали и пекари, чији су поједини производи одскора скупљи и до 30 фенинга.

Млинари поручују да ће брашно у Српској поскупљивати и у наредном периоду, те да би врећа до краја године могла да кошта 26 КМ. У том случају, а у поређењу с прошлогодишњом цијеном, брашно ће бити скупље за више од 50 одсто.

Зоран Кос, предсједник Удружења млинара РС, објашњава да је, у односу на 2020, пшеница сада по тони скупља за преко 100 евра.

– Сад се њена цијена креће од 275 до 310 евра. Брашно још није поскупило у проценту колико је отишла цијена жита. Цијена брашна скаче сваки дан, а и у наредном периоду ће бити поскупљења. До краја године врећа ће доћи на 25-26 КМ, док је прошле године коштала око 17 КМ. Такође, оно што сад поскупи, неће се никад вратити на старо, па врећа брашна никад неће бити испод 20 КМ – тврди за Српскаинфо Кос.

Нема залиха

Подсјећа да више нема прошлогодишњих залиха пшенице.

– Поскупиле су све сировине, што ће повећати цијену сљедеће сјетве. Зато у сљедећој жетви цијена пшенице неће бити као ове године. Стартна цијена ће сигурно бити изнад 250 евра, а не 200 као у 2021. – поручује Кос.

Саша Тривић, предсједник Удружења послодаваца пољопривреде и прехрамбене индустрије РС и власник пекаре „Мања“, истиче да не памти годину коју је обиљежио већи број поскупљења, као што је случај са 2021.

– Само у протеклих мјесец и по-два дана брашно је поскупило за 20 одсто, а поскупили су и сви пекарски производи, неки и за 20-30 фенинга. Цијене хљебова отишле су за шест-седам одсто, односно за 10 фенинга – каже за Српскаинфо Тривић.

Сировине

Објашњава да су поскупљења резултат чињенице да нема ниједне сировине чија цијена није скочила.

– Садашња цијена брашна прављена је на цијени пшенице од 240 евра, а ова житарица сада кошта 315 евра. То значи да још има могућности да брашно значајније поскупи. Ако буде тако, онда ће додатно поскупити и пекарски производи. Чињеница је да су поскупили енергенти који диктирају цијену ђубрива, ђубриво утиче на цијену пшенице и кукуруза, житарице диктирају цијену меса и других производа – истиче Тривић.

Трговци такође потврђују да готово свакодневно морају да мијењају цијене, те да не могу да упрате шта је за колико отишло, али да је чињеница да поскупљују сви производи.

Редуковање потрошње

Богдан Марјановић, предсједник Асоцијације самосталних трговачких радњи бањалучке регије, каже да је, послије горива, поскупило и све остало.

– Мислим да су досадашња поскупљења била “тиха”, у односу на оно што нас чека. Још ће расти цијене брашна, самим тим и пекарских производа. Кад је ријеч о основним животним намирницама, ове године су највише поскупили уље и шећер, али и друге намирнице. А поскупљења су толико честа да мало ко може да их испрати и упореди – наглашава за Српскаинфо Марјановић.

Према његовим ријечима, како цијене иду горе, људи све више бјеже од роба које им нису преко потребне.

– Неки, такође, редукују потрошњу и оних најосновнијих намирница. Ако су, на примјер, куповали четири литра уља мјесечно, сад се труде да се уклопе у три. Картице и новчаници већине грађана све су тањи, а људи све мање купују – поручује Марјановић.

План куповине

Милосава Л, службеница из Бањалуке, каже да је постало немогуће планирати куповину.

– Прије сте знали шта колико кошта, а сад се, готово свакодневно, суочавамо с новим, вишим цијенама. Набавка која је раније коштала 100 КМ, сад је за најмање 20 КМ скупља. Ријеч је о оним најосновнијим робама, за које смо мислили да не можемо без њих. Међутим, како цијене иду горе, из потрошачке корпе полако избацујемо покоји производ, а оне које морамо да купујемо, узимамо у мањој количини – истиче наша саговорница.

У односу на прошлу годину, цијене појединих врста поврћа, прије свега купуса и кромпира, порасле су неколико пута. У ово доба лани, килограм кромпира на пијацама је коштао 0,7 марака, док се тренутно његова цијена креће 1,5-2, а гламочки иде и до 2,5 КМ. И званична статистика показује да је ово поврће драстично поскупило, а према подацима Завода за статистику РС, килограм купуса је у септембру 2020. у просјеку коштао 0,49, а у истом мјесецу ове године чак 1,40 КМ, или скоро три пута више.

 

 

 

(srpskainfo.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img