Босна и Херцеговина није постигла напредак на путу ка ЕУ, бх. политичари би требало да ускладе реторику с конкретним активностима на том путу, а усвајање закључака о убрзаном статусу кандидата без убрзавања реформи неопходних за стицање статуса кандидата није реално, упозорили су у Делегацији ЕУ у Сарајеву у изјави за “Независне новине”.
Ово је готово недипломатско упозорење да БиХ озбиљно касни с европским реформама, а бх. политичари су добили “пацку” да се не труде да реформе спроведу у дјело.
“Како би земља напредовала на путу ка ЕУ, лидери у БиХ морају ускладити своју реторичку спремност за чланство у ЕУ с конкретним активностима које ће омогућити напредовање ка будућности у ЕУ. Поред тога, водство РС мора осигурати повратак у државне институције у пуном капацитету како би биле усвојене реформе које су у интересу свих грађана БиХ и које ће помоћи овој земљи да напредује ка ЕУ”, кажу они.
У Делегацији указују на 14 приоритета који су истакнути у Мишљењу Европске комисије за чланство у ЕУ, те упозоравају да БиХ чини “минимални напредак” да задовољи те приоритете.
“Није постигнут договор о рјешавању неусклађености БиХ с пресудом у случају ‘Сејдић и Финци’ и сличном судском праксом, те побољшању интегритета избора. По питању владавине права и борбе против корупције одавно је требало ускладити Закон о сукобу интереса, Закон о јавној набавци и измјене Закона о ВСТС са стандардима ЕУ, а Дом народа је у четвртак прошле седмице пропустио сјајну прилику за напредовање на пољу јачања владавине права у БиХ. Надаље, БиХ није у потпуности усклађена с одлукама ЕУ о спољној и безбједносној политици, укључујући санкције против Руске Федерације”, истичу они.
Поновили су потврђеност Европске уније да је будућност БиХ у ЕУ.
“Међутим, пут ка ЕУ подразумијева и обавезе за испуњавање одређених стандарда демократије, функционалности институција, владавине права, основних права и реформе јавне управе”, кажу они.
Фарис Кочан, стручњак за европске интеграције из Словеније, каже за “Независне” да Брисел неће моћи ништа учинити ако БиХ јасно не укаже да има интерес за спровођење реформи. Међутим, како он каже, рат у Украјини је поново усмјерио пажњу ЕУ на западни Балкан.
“Теме везане уз југоисточну Европу постају тумачене кроз призму Украјине, тако да ће се вјероватно и односи између ЕУ и југоисточне Европе промијенити. Сад питање је да ли ће бити то довољно да БиХ добије статус кандидата. Моја процјена је да неће, али да ће ЕУ посветити више пажње БиХ. Један примјер за то је ЕУФОР, други примјер је учествовање у Неуму када су се водили разговори о Изборном закону”, рекао је Кочан.
Тања Топић, политичка аналитичарка из Бањалуке, сматра да само наивни могу повјеровати у искрене намјере политичара на власти да желе у ЕУ.
“Овдашње политичке елите никада нису биле заинтересоване за ЕУ интеграцију, јер овај процес захтијева рад, вјеровање у европске вриједности, њихово разумијевање и практицирање. Све то не видимо од наших политичара. Они су се негдје у потаји надали да ће им ЕУ прогледати кроз прсте, да ће изнаћи ‘пречицу’, према којој у БиХ све функционише, и на крају говорили су оно што је пријемчиво за ухо европских званичника. Чим су им окренули леђа, они су чинили све, односно нису чинили ништа на испуњавању услова. Чак су се бунили због строгих и сталних условљавања, кривицу, по добром старом обичају, пребацујући на неког другог”, наглашава она.
Посебан проблем је, како истиче, што је дио грађана већ напустио БиХ, а дио људи на овај или онај начин подржава ово што раде политичке елите.
“При томе не желим амнестирати ни ЕУ од њене одговорности – бављење самом собом до избијања жаришта у срцу Европе, ‘балканизације’ и прихватања оних вриједности које немају везе с европским вриједностима као јединице мјере у БиХ”, истиче она.
(nezavisne.com)
