Стопа смртности у саобраћају у БиХ је прошле године износила 72 погинула на милион становника, чиме наши путеви спадају у најризичније у Европи.
Конкретније, само пет чланица ЕУ има већу смртност од БиХ, и то Румунија (96), Бугарска (88), Летонија (78), Хрватска (77) и Пољска (76).
Ситуација на нашим саобраћајницама је гора него у Мађарској и Грчкој, гдје су лани у саобраћају погинула по 64 лица на милион грађана, те Чешкој са 62 мртвих на милион становника.
По подацима Босанскохерцеговачког ауто-мото клуба (БИХАМК), стопа смртности на бх. путевима у 2018. години је, дакле, износила 72 погинула, док је просјек у ЕУ био 49 смртних случајева на милион становника, што показују информације до којих је дошао Генерални директорат за мобилност и транспорт Европске комисије (ЕК).
Бајро Џиндо, стални судски вјештак за друмски саобраћај из Тузле, напомиње да су бх. путеви на редном броју један на списку фактора које види као узрок овакве статистике.
“Дакле, не возило, него пут. То значи да имамо путеве који су изграђени за 1.000, а по њима се креће 5.000 возила. Притом, имамо непримјерене путеве који остају исти, а возила су све боља и технички савременија”, појаснио је Џиндо за “Независне”.
На друго мјесто је сврстао мјере против возача који чине прекршаје у саобраћају.
“Када дође до тачке да неко за саобраћајну незгоду или прекршај буде кажњен, казне се не извршавају. Ви имате примјера да човјек прави 50 пута исту грешку и нико ништа не предузима”, истакао је Џиндо, који оцјењује да се наш закон о безбједности саобраћаја не разликује много од других, али је проблематична примјена.
И његова колегиница из Сарајева Елида Суљагић, која је такође судски вјештак и инжењер саобраћаја, такође напомиње да је фреквенција саобраћаја повећана, а да путеви не могу пратити такав раст броја возила. Ипак, како истиче, људски фактор најодговорнији је за ситуацију коју имамо.
“Кроз своје искуство уочила сам да су људи доста преоптерећени због убрзаног темпа живота, што се одражава и на саобраћај. Санкције су свакако једно од рјешења, односно најбитније, како би се ситуација поправила”, навела је Суљагићева, која има више од 15 година искуства у струци.
Из БИХАМК-а су навели да је велики број саобраћајних незгода на нашим путевима, између осталог, резултат непоштивања саобраћајних правила и прописа, као и ниског нивоа саобраћајне културе већег броја учесника у саобраћају.
“Непрописна брзина и брзина неприлагођена условима на путевима су један од најчешћих узрочника изазивања саобраћајних незгода (око 24,3 одсто). Слиједе саобраћајне незгоде настале под утицајем алкохола и других опојних средстава, затим незгоде које су резултат радњи возилом у саобраћају, те остали узроци који подразумијевају непоштивање саобраћајне сигнализације, неповољне услове на путу итд.”, навели су из БИХАМК-а.
На путевима у БиХ су прошле године забиљежене 36.672 саобраћајне незгоде. Живот је изгубило 277 лица, 1.653 их је теже, а 8.750 лакше повријеђено.
Иначе, најбезбједнији путеви су у Великој Британији, гдје је, по подацима ЕК, у 2018. забиљежено 28 смрти на милион становника, а слиједе Данска (30), Ирска (31), Холандија (31) те Шведска (32).
Број страдалих на милион становника
Румунија 96
Бугарска 88
Летонија 78
Хрватска 77
Пољска 76
БиХ 72
(nezavisne.com)
