На реализацији пројекта изградње ауто-пута Сарајево – Београд тренутно је евидентан одређени застој, рекао је у писаном интервјуу за “Независне” Војин Митровић, министар комуникација и транспорта БиХ.
“Иако често водимо разговоре на ту тему, нажалост, нема неког напретка”, каже он.
НН: Предвиђене измјене ЗОБС-а наишле су на бројне критике јавности, поготово дио који се односи на важење прве возачке дозволе Б категорије, која би могла важити свега двије године. Притом, пооштрене су и казне за поједине прекршаје за воланом. Какав је Ваш став о тим измјенама?
МИТРОВИЋ: У суштини, предметним приједлозима измјена Закона о основама безбједности саобраћаја на путевима у БиХ дјелујемо проактивно и покушавамо испровоцирати систем да нам сви дају праве одговоре како бисмо у закону имали најбоља рјешења те наставили са спровођењем међународних конвенција, посебно Развојних циљева УН-а те добрих пракси и искустава земаља ЕУ и земаља у региону, а да као крајњи циљ имамо систем у којем неће бити погинулих у саобраћајним незгодама на путевима у БиХ. Узимајући у обзир то да је безбједност друмског саобраћаја у уској вези са више различитих области, формирана је Радна група у коју су укључени представници надлежних органа, а која ће дефинисати Приједлог закона о измјенама и допунама закона. Сљедећи корак јесте да се унутар групе постигне договор у вези са предложеним измјенама те да се размотре и други приједлози надлежних органа за унапређење законодавног оквира у области безбједности саобраћаја на путевима у БиХ, што ће довести до смањења штетних посљедица у друмском саобраћају. Оно што нам такође остаје за разговоре јесте употреба електричних тротинета у саобраћају, разматрање осталих прекршаја и санкција, учешће рањивих група у саобраћају као што су лица са инвалидитетом, бициклисти и пјешаци те помоћ надлежним органима да ојачају своје капацитете кроз израду и спровођење стратешких докумената за област безбједности саобраћаја. Оно што је најважније нагласити јесте да се из године у годину биљежи смањење броја саобраћајних незгода на путевима у БиХ. “Визија нула” јесте оно што нас покреће и покушавамо да дјелујемо управо на ону групу ризичних возача који праве прекршаје из којих наступају најтеже посљедице. Мјере казнене политике управо и јесу усмјерене само према онима који злоупотребљавају правила понашања у саобраћају.
Пооштравање санкција до сада је, између осталих мјера, довело до тога да је на путевима у БиХ у 2019. години живот изгубило 261 лице. Овај податак је још забрињавајући и има још много ствари које се могу унаприједити. Али, поређења ради, 2017. године је 298 лица изгубило живот у саобраћајним незгодама у БиХ, а 2018. број погинулих је био 277. Године 2008. у несрећама је настрадало више од 400 лица!
НН: Када очекујете да ће коначно бити у функцији мост “Братољуб” те да ли сте задовољни темпом градње моста преко ријеке Саве у Градишци?
МИТРОВИЋ: Мост “Братољуб” је већ неколико година завршен и стоји без изграђеног граничног прелаза због чега, нажалост, и није могао бити у функцији, а сигурно је у интересу обје државе да овај гранични прелаз заживи. Када говоримо о изградњи граничног прелаза на мосту “Братољуб” у Братунцу, желим напоменути да радови иду добрим темпом и да очекујем да ће почетком наредне године овај гранични прелаз бити изграђен и пуштен у функцију. Градња моста на ријеци Сави у насељу Чатрња, код Градишке, углавном иде задовољавајућом динамиком. На градилиштима БиХ и Хрватске ради се интензивно и резултати су видљиви. Мост који ће повезати ауто-пут БиХ са ЕУ је један од највећих капиталних пројеката у БиХ, а колико је овај мост битан, говори и чињеница да је најфреквентнији и највећи гранични прелаз у БиХ преоптерећен.
НН: У којој су фази припреме за изградњу ауто-пута Сарајево – Београд и зашто БиХ касни с процедурама када је у питању овај пројекат?
МИТРОВИЋ: На реализацији пројекта изградње овог ауто-пута тренутно је евидентан одређени застој. Иако често водимо разговоре о тој теми, нажалост, нема неког напретка. Посебно мислим на овај дио који треба ићи од Брчког према Сарајеву. Мало тога је урађено и кад је у питању траса од Сарајева према Вишеграду и Вардишту. Ипак, уложићу све напоре да у име Министарства убрзамо овај процес, јер је неоспоран интерес да Сарајево повежемо са Београдом. Разумијем да траје епидемија вируса корона, али можемо барем завршити дио посла који се односи на дефинисање трасе тог ауто-пута.
НН: Које активности БиХ сада спроводи у вези с питањем предстојеће изградње јадранско-јонске магистрале?
МИТРОВИЋ: До краја године требало би да буде познато која ће траса од пет понуђених бити изабрана за изградњу будуће магистрале, која својим дијелом пролази и кроз РС, односно преко територије града Требиња, а за шта је неопходна и сагласност ФБиХ, Хрватске и Црне Горе. Предуслов за финансирање магистрале је, прије свега, усаглашавање будуће трасе, тако ће ФБиХ финансирати свој дио, а РС свој.
НН: Када је у питању вирус корона, гдје су евидентне најтеже посљедице које је епидемија оставила у области транспорта и комуникација у БиХ?
МИТРОВИЋ: Када је БиХ у питању и транспортни сектор, дефинитивно су сви погођени негативним посљедицама пандемије. Међутим, убједљиво најтеже посљедице су тренутно у сектору превоза путника. О ефектима пандемије и начинима помоћи овом сектору разговараће се и у наредном периоду, када ће се разматрати и модалитети помоћи. Очекујемо постепено успостављање и нормализацију међународног и међуентитетског превоза путника, што је у директној вези са тренутном ситуацијом кад је пандемија у питању. Још је неизвјесна било каква прогноза опоравка овог сектора саобраћаја, али нас радује одлука Савјета министара БиХ о отварању граница за држављане других земаља, што је један сегмент у рјешавању нагомиланих проблема. Када су у питању телекомуникације и ИТ, утицај вируса можда није изражен толико као у другим гранама саобраћаја, али је ипак осјетан. Енормним повећањем рада од куће аутоматски се повећава и захтјев за мрежним капацитетима, што у коначници може довести до преоптерећења комуникационих мрежа, прекида у редовном одвијању телекомуникационог саобраћаја, али и погоршања јавне перцепције уколико се не задовољи квалитет очекиване услуге. Такође, усљед повећаног рада од куће пријетња су учестали кибернетички напади и грађани и те како треба да буду опрезни приликом рада од куће или приликом извршавања свакодневних трансакција путем wеб-апликација. Континуитет пословања компанија које послују у сфери комуникационих технологија свакако ће бити нарушен због непредвиђене појаве ковида-19, што ће имати далекосежни утицај на инвестиције и улагање у широкопојасне мреже и услуге, али и друге привредне гране у земљи. Осим негативних посљедица, којих дакако има, можемо говорити и о позитивним стварима, јер се отварају сасвим нови канали комуникације и пословања. У цијелом свијету повећан је постотак кориштења нових дигиталних алата приликом пословања те је овакво стање довело до енормног повећања онлине трансакција, што само даје на важности овог сектора у стању у којем се налазимо.
(nezavisne.com)
