Надлежни у Републици Српској и Федерацији БиХ ће у 2020. години морати добро да засучу рукаве, стану у крај корупцији, непоштовању људских права, ухвате се у коштац са мигрантском кризом и кризом у правосуђу, те посебну пажњу посвете наталитету и младим људима који желе да живе у држави у којој су рођени.
Пред нама је још једна година, у коју само ушли са старим проблемима. Осим формирања власти на свим нивоима, (не)наставку НАТО пута, приче око празника, декларација, Програма реформи, смена министра и осталих актуелности, надлежне у БиХ очекују многи проблеми који су се провукли и корз 2019. годину и остали потпуно нерјешени.
Пратећи догађаје, статистике и анализе из претходне године и разговарајући са грађанима Републике Српске, али и цијеле Босне и Херцеговине, „Српскаинфо“ је издвојио 10 кључних проблема са којима се власти на свим ниводима прво требају суочити.
Борба против корупције као кључни проблем
БиХ је, према разним истраживањима, на врху свих листа које мјере степен корупције, како у Европи, тако и у свијету. Одавно нас већ стручњаци упозоравају да је са овим нивом корупције немогуће постати чланица ЕУ, као и спровести било какве успешне реформе.
Корупција у институцијама је главни проблем који доприноси наставку политичке и економске стагнације, а још већи проблем представља то што корупцији доприносе они који би требали да се бор против ње – надлежни органи. Закони постоје, али их власти не спроводе нити проблем корупције схватају озбиљно. Зато се управо са овим проблемом требамо прво суочити, како би уопште могли почети рјешавати остале.
Департизација јавних предузећа
Када подобнима дамо предност над способнима пропаст је загарантована, а то потврђују и многа пропала и задужена јавна предузећа. Страначка припадност је без сумње највећи адут који запослани у јавној управи имају и то није чак ни тајна.
Коалициони партнери јавна предузаћа деле као ратни плијен, без устручавања и без икаквог осјећаја одговорности јер за директора комуналног предузећа поставе, рецимо, дојучерашњу тету у вртићиу. Предузећа и све јавне установе морају бити ослобођене од партија, али желе да функционишту како треба.
Заустављање одласка младих и школованих људи
Посљедњих година се број људи који напуштају БиХ мјери на дневном нивоу, а фотографије са аутобуских станица, редови испред конзулта, празни амфитеатри и број исписане деце из школа су томе најбољи сведоци. Последњих шест година БиХ је напустило пола милиона становника, а подаци Светсјке банке кажу да сад у БиХ не живи више о пола становника који су били ту када је настала.
Посебан проблем представља одлазак младог и школованог кадра који овде, како се наводи у анкетама, не види перспективу, као ни адекватно запослење и атмосферу за живот. Надлежни су пропустили још једну годину да реше овај проблем.
Пронаталитетна политика
У првих девет мјесеци 2019. у Српској је рођено 6.638, а умрло 11.292 становника. Ситуација није боља ни у ФБиХ, тако да БиХ већ годинама бележи негативан природни прираштај. Због свега тога потребне су хитне мере пронаталитетне политике које би родитељима олакшали школовање и одгајање дјетета.
Надлежни би могли да размисле о томе да се мајкама четвртог дјетета обезбиједи пензија, помогло би и да се укине цензус на дечји доплатак, да се смањи порез на беби опрему и лекове, и да се коначно стане у крај отказима у трудноћи. Помогли би и бољи услови у породилиштима у болницама уопште, те откази и казне за лекаре који неодговорно раде свој посао и чији је рад довео чак и до неколико смрти.
Подршка неразвијеним општинама
Новац који се издваја за неразвијене општине у БиХ одвано већ није одвољан. Стање у Трнову, Кнежеву, Чајничу и Шековићима, као и у Грахову, Дрвару, Петровцу или Гламочу, далеко је од онога како треба да изгледа општина 21. века. Лоши путеви, неусловне болнице, незапосленост, празне учионице и недовољно новца да се све то обнови само су неки од проблема који муче десетине општина у БиХ, које полако постају и општине духова. Владе морају више пажње и новца да преусмјере у мање развијене општине из којих становници, посебно млади људи, све више одлазе.
Решавање проблема миграната
Мигрантска криза још једном је показала колико смо неспремни за ванредне ситуације и поново на видело избацила посебну тактику надлежних звану „пребацивање надлежности“. Ставити људе да живе на бившу депонију, односно тамо направити избеглички камп, била је још једна кап која је прелила чашу пуну случајева кршења људских права у БиХ.
Ту је и безбедност грађана, који се све више плаше миграната, а неколико случајева показало је да имају и чега. Надлежни 2020. године морају да ураде све оно што нису 2019, односно, морају предузети озбиљне кораке како БиХ и даље не би била џеп Европе за скупљење миграната.
Људска права
Босна и Херцеговина ни након десет година није спровела пресуду Европског суда за људска права у случају ‘Сејдић-Финци’, а с таквим понашањем и приступом темељним људским правима та земља не може рачунати на чланство у Европској унији. Иако имамо све потребне законе, још увијек сведочимо случајевима бруталног насиља и озбиљних кршења људских права.
Анализе Институције Омбудсмена за људска права Босне и Херцеговине показале су да је у БиХ приметно системско кршење људских права, а током прошле године повећан је број пријава поводом дискриминације.
Лажно вс. право образовање
БиХ је заузела 62. место од 79 земаља света у највећем глобалном истраживању у образовању за 2018. годину, а сваки други тестирани ученик оцењен је као функционално неписмен. Стручњаци већ дуго упозоравају да је хитно потребан реформа образовања, ослобађање образовних установа из страначних раља, прилагођено градиво, бољи услови у школама, те усклађеност теоретске и практичне наставе.
Нажалост, лажне дипломе и прошле године обележиле су област „образовања“ те још једном у први план ставили искривљен систем вредности, који на највише функције именују људе са сумљивим дипломама или оне са завршеном средњом школом у трећој деценији. Ако дајемо такве примере нашим сколарцима, не треба нас чудити њихова незаинтересованост за стицања знања.
Правосуђе
У земљи која је прва по корупцији Тужилаштво БиХ у првих шест месеци 2019. године није подигло нити једну оптужницу за корупцијска кривична дјела. Стручњаци су упозорили да ВСТС хитно мора донијети мере које ће адресирати проблеме препознате у релевантним извештајима о стању у правосуђу припремљенима од стране ЕУ, других међународних институција и организација цивилног друштва.
Правосуђе мора да буде независно и ослобођено од политике, а кривци треба да буду они који чине кривична дјела, а не они коју то пријављују, снимају или због тога протестују.
Рјешавање проблема повратника са сиријског ратишта
Посебну пажњу треба обратити на терористе који су се из Сирије вратили у БиХ и који представљају реалну опасност. Адекватне казне и подигнут ниво безбедности су неоподни, а осим тога треба стално пратити активности оних који су се нашли на слободи.
Ништа мање пажње не смије бити посвећено ни женама и дјеци, раду на њихвој социјализацији како би се максимално прилагодили начину нормалног живота у БиХ. Занемаривањем ових случајева БиХ би могла имати проблеме са тероризмом, је постоји сумња да су они између себе и даље повезани и да се и даље воде веома радикалним идејама.
(srpskainfo.com)
