Одлазак људи са ових простора није новост, али егзодус становништва који имамо у посљедњих пет до десет година требало би да алармира и власт на свим нивоима у БиХ.
Нажалост, на огроман одлазак младих људи нема јасних реакција из институција, како БиХ, тако и ентитетских. Неки посланици и не вјерују у приче да људи одлазе, сматрајући то неком врстом спина, без обзира на то што постоје подаци о броју грађана који свакодневно одлазе.
Стручњаци упозоравају, наиме, да је највећи проблем то што одлазе људи између 20 и 40 година старости, који су у зениту радне и репродуктивне способности, а по процјенама земљу напусти најмање 40.000 људи годишње.
По најновијим подацима, само у првих пет мјесеци ове године из БиХ је отишло око 30.000 људи, а колико ће их још отићи тешко је претпоставити. Посљедице тога на економију већ се виде, а на то се, сматрају стручњаци, мора реаговати озбиљним друштвеним реформама.
Суноврат
Досадашње мјере за заустављање сеобе младих и задржавање радне снаге, оцјењују, углавном су парцијалне и немају довољно резултата, што се најбоље види по томе да из БиХ сада одлазе и они који имају стабилна радна мјеста или ријешено стамбено питање.
Они одлазе због несигурности, нефункционалног система, корупције, криминала, неједнакости пред законом, израбљивања или обесправљености, а борба против ових проблема у БиХ је годинама само декларативна.
– Политици и политичарима у цијелој БиХ су корупција и криминал важнији од нас грађана. Ова регија ће да доживи тотални суноврат – каже Горан Родић (28), који одлази у Њемачку.
Отворена врата у будућност
Становници БиХ, заправо, сада користе отворена врата у западним земљама, које имају недостатак радне снаге, не само да би нашли посао, већ да побјегну из амбијента у којем не виде будућност за себе и своју дјецу.
– Мислим да је раније постојала бар нека врста наде да ће се нешто промијенити, бар кад се погледа уназад десет година. Међутим, како одмиче вријеме, људи су се очигледно суочили са стварношћу, да нити се ишта ради, нити се ишта мијења, већ ствари иду нагоре. Суштинске борбе против корупције, рецимо, код нас нема – каже в.д. извшног директора организације „Транспаренцy Интернатионал“ у БиХ Ивана Корајлић.
У невладиним организацијама упозоравају и да се, упркос све масовнијем одливу људи, у парламентима о томе чак и не разговара.
– Парламентарна скупштина БиХ никада није имала одлазак грађана као тачку дневног реда. Па ако ништа друго, бар да покажу јавности да брину – истиче Мирхуниса Зукић, директорка Уније за одрживи повратак.
(Дневно)политичка тема
На питање да ли парламент треба да се бави овим случајем, посланик у овом парламенту Бранислав Бореновић каже да је то важно питање и да свакако има простора да се о њему разговара.
– Изузетно је важно да се разговара о могућим мјерама како би се зауставио егзодус становништва, али не само у Парламентарној скупштини БиХ, већ и у Народној скупштини РС и Парламенту ФБиХ – каже Бореновић.
Његов колега Сташа Кошарац сматра, међутим, да питање одласка младих из земље треба отворити, али врло опрезно.
– Мислим да то питање треба третирати у складу са уставним надлежностима и да постоје врло јасно дефинисане политике институција РС по том питању и да дају одређене ефекте. Какво је стање у Федерацији БиХ не знам, али мислим да то свакако није питање у надлежности БиХ и да због тога Парламентарна скупштина БиХ о томе не би требало да расправља – истиче Кошарац.
Ћорић: Веће плате неће бити довољне
– Политика повећања плата је добра, али није довољна да задржи људе на овом простору. Треба направити квалитетан план како задржати људе, а једна од активности може бити и то. А то повећање плата условљава и растерећење привреде, да послодавци буду у прилици да повећају плате. Али мора, прије свега, бити шири друштвени амбијент који би људе задржао овдје, дао им наду и шансу да се и овдје може напредовати. И да стекну повјерење, прије свега, у себе и друштво – каже директор Сектора гранских удружења у Привредној комори РС Перо Ћорић.
(srpskainfo.com)
