Цијене основних животних намирница, али и остале робе, као и услуга, у овој години знатно су расле. Потврдила нам је то и Муриса Марић из Удружења за заштиту потрошача ДОН из Приједора, која је казала како још једино хљеб није поскупио, “јер је то оно што држи социјални мир”.
Међутим, истиче Марић, ни то није сто посто сигурно, те је могуће да су цијене у појединим пекарама мало и расле, али то је незнатно повећање.
“Оно што је највише поскупјело у протеклом периоду јесте уље, стога и не чуди контрола инспекције, која је недавно извршена, те изречене казне за трговце који су превише дигли цијене. Наиме, од почетка године, када је цијена уља још била и нижа од двије марке, до сада је оно поскупјело на око три марке, што је поскупљење за 50 посто. За једну породицу литар уља је нешто што потроше за неколико дана, што је итекако удар на ионако сиромашне џепове наших потрошача”, каже Марић.
Поскупљење уља, казали су за Клиx.ба из компаније Бимал, заступљено је глобално.
“Међутим, у Босни и Херцеговини цијене на полици брже реагују, будући да смо земља која нема домаћу сировинску базу и која није у могућности осигурати довољно сопственог зрна за потребе тржишта. Сјеме уљарица је берзанска роба која се налази на вишегодишњем рекорду, а поред тога, прошлогодишња жетва са смањеним приносима је један од фактора који утјече на узлазно кретање цијена сировина. Не можемо изоставити утјецај раста цијене палминог уља, будући да са собом посљедично одређује и цијену других јестивих уља. Дакле, цјелокупна ситуација у вези са сировинама се нужно рефлектује на раст цијена готовог производа како у БиХ тако и у регији и свијету”, казали су нам из Бимала те истакли како ће од нове жетве највише зависити тренд цијена у наредном периоду.
Међутим, иако је уље поскупјело највише у протеклом периоду, расле су и цијене других основних животних намирница, али и цијене живљења уопште. Према ријечима Марић, поскупјеле су и фризерске услуге, хигијена…
“Не можемо ми живјети само од онога што иде у потрошачку корпу. Увијек причамо о голом преживљавању и испада да никада не требамо отићи ни у позориште, ни у кино, не узима се у обзир ни могућност кориштења такси пријевоза некад, колико новца нам оде на лијекове… Све то је поскупјело. За један дио сигурно је кривац раст цијена горива, јер је гориво покретач свега, али ако његове цијене буду расле и даље, онда је упитно каква нас још поскупљења чекају у наредних мјесец-два”, упозорава Марић.
Чињеница је да су љетни мјесеци вријеме када већина грађана спрема огрјев, спремају и дјецу за нову школску годину и упитно је, каже Марић, како ће уз сва ова поскупљења то успјети урадити.
“Сви најављују своја поскупљења, и у јавним предузећима, а све се одражава на обичног грађанина. Ако поскупи струја, банкарска услуга, ако поскупи уље, шећер, брашно и све остало, то се највише одрази на пензионере, који ионако имају ниска примања, као и на људе који живе од минималца у БиХ”, каже Марић.
О тачним износима колико је шта поскупјело Марић није могла говорити јер, како каже, неко вријеме су покушавали пратити одређене артикле, али то је постао проблем, јер су раније акције у продавницама биле само викендом, а сада их има и радним данима, а посебан проблем је и смањење грамаже на већини производа.
“Постало је немогуће пратити кретање цијена за сваки производ, али и смањење грамаже. Једино нам је још остало да со долази у паковању од килограм, чак и шећер су смањили на 900 грама. Цијене ће сигурно расти и даље уколико и цијене горива на свјетском тржишту буду расле. Имали смо ми и раније поскупљења животних намирница, али су она била од једног до пет фенинга па се то није ни осјетило много, међутим, ово сада, од 20, 30 посто, па чак и више, је стварно невјероватно”, закључила је Марић.
(klix.ba)
