Босна и Херцеговина је једина земља у Европи која нема обавезне залихе нафте и нафтних деривата, на шта је ЕУ упозорава већ више од деценију, али без резултата.
Наиме, једна од најважнијих европских обавеза у области енергетике за сваку земљу која жели да постане чланица ЕУ је да мора да ускладишти ових залиха у количини од барем три мјесеца редовне потрошње. На ово је БиХ поново упозорена у извјештају Енергетске заједнице представљеном у понедјељак, у којем је поново указано на то да БиХ нема обавезне резерве. Истина, и остале земље у региону имају проблеме у овој области, али на овај или онај начин постоји барем дио обавезних залиха које се могу користити.
Примјера ради, у Црној Гори постоје залихе, али још у закону не постоји обавеза да се оне складиште, док је у Албанији по закону то обавеза нафтнопрерађивачке индустрије, а на самопроглашеном Косову постоји обавеза комерцијалних ентитета који се баве нафтним дериватима да чувају пет одсто залиха, али не на начин како је то прописано европским правилима. Србија, како је наглашено у извјештају, има законодавство, али залихе тренутно износе 21 дан дневних потреба, међутим с тенденцијом даљег раста.
Јуче нисмо могли сазнати да ли комерцијална предузећа у БиХ имају било какве залихе, али чињеница је да Енергетска заједница у свом извјештају за све земље помиње начине на који се складиште ове резерве, осим за БиХ.
ЕУ је 2007. године усвојила Акциони план и начин складиштења нафте и нафтних производа, како би се за европске потрошаче омогућиле боље цијене ових енергената и спријечило избијање ланчаног поскупљења све робе и услуга који зависе од повољних цијена нафте и нафтних деривата. С обзиром на то да је у ЕУ на помолу енергетска криза, извјесно је да ће ове залихе које постоје на територији ЕУ помоћи да се ситуација стабилизује.
Према извјештајима Европске статистичке службе Еуростат, пет земаља ЕУ нема ове залихе на својој територији, али, како пише на сајту Међународне агенције за енергетику, све ове земље имају договоре са сусједним земљама да у њихово име складиште ове залихе, што је, иначе, дозвољено Директивом ЕУ.
“Неке земље своје залихе држе у другим земљама због логистичких разлога, као што су луке у сусједним земљама гдје је могуће залихе брзо истоварити и испоручити кроз нафтоводе. Ово омогућава ефикасно складиштење, посебно за оне земље које немају довољно домаћих капацитета, или ако је велики центар лоциран у близини границе”, наглашено је на страници Међународне агенције за енергетику.
И у посљедњем извјештају о БиХ Европске комисије чињеница да БиХ нема залихе представљена је као проблем.
“Снажно желимо да охрабримо БиХ да развије потребну легислативу, успостави тијело на државном нивоу за обавезне резерве нафте и омогући хармонизацију закона на ентитетским нивоима, што је у складу с Европском правном стечевином”, нагласили су они.
У наведеној Директиви ЕУ, обавезно држање залиха нафте третира се као питање националне безбједности.
“Питање доступности нафте и очувања енергетског снабдијевања је есенцијално питање правне сигурности у Заједници, а постојање централног складиштења доводи ЕУ ближе остварењу циљевима у овој области”, наглашено је.
(nezavisne.com)
