Један од најважнијих елемената енергетске транзиције који планира Европска комисија је замјена фосилних погона за производњу електричне енергије обновљивим изворима.
Осим тога, један сегмент на који се не обраћа довољна пажња у јавности је децентрализација производње електричне енергије, односно постављање малих погона у приватним домаћинствима.
Један од видова самосталне производње електричне енергије су соларни панели, које грађани могу уграђивати на крововима својих породичних домова. Осим тога, и многа мала предузећа погодна су да се на крововима хала поставе соларни панели.
У оквиру програма ЕУ4АГРИ Европске комисије у мају је инсталирана једна од највећих соларних електрана у БиХ.
Како кажу у Делегацији ЕУ, уз помоћ ЕУ, компанија “Мади” из Тешња је поставила соларне панеле на површини од 5.500 квадратних метара, који ће тој компанији омогућити да задовољи око 15 одсто своје укупне потрошње.
“Електропривреда РС” (ЕРС) је недавно расписала конкурс на који се могу пријавити домаћинства у РС да им се на кровове инсталирају панели које би грађани 10 година отплаћивали кроз рачуне за струју. Укупно планирана инсталација панела на крововима је до 50.000 домаћинстава.
ЕРС је већ започео пилот пројекат којем је циљ инсталирати соларне панеле на мале објекте грађана, уз гарантовани откуп електричне енергије. Овог мјесеца постављени су први соларни панели, чије постављање субвенционише ЕРС.
Како кажу у том предузећу, ефикасност соларних панела и исплативост овог система биће тестирани на 10 домаћинстава у наредних годину дана, како би се утврдило како електране снаге до десетак киловата утичу на дистрибутивну мрежу.
И у “Електропривреди БиХ” су ове године објавили позив заинтересованим грађанима да откупе мини-електране које струју добијају из соларних, хидро или вјетро потенцијала које су већ у погону или у развоју.
У БиХ је већ инсталирано неколико вјетропаркова и соларних електрана, а у плану је изградња још таквих објеката. Ових дана се на подручју општине Равно на југу Херцеговине планира инвестиција од око 200 милиона евра за изградњу вјеторпаркова и соларних електрана.
Матан Жарић, директор “Електропреноса БиХ”, каже да је један од приоритета тог предузећа задуженог за високонапонску мрежу да изгради неколико нових траса на подручју Херцеговине, с обзиром на то да је то подручје погодно за вјетро и соларне електране.
“Много грађана на том подручју жели да изгради соларне електране и сличне објекте. Раније о томе нитко није размишљао, али у задње вријеме сватко жели да гради соларне електране и морамо размишљати како евакуирати ту енергију”, рекао је Жарић за “Независне новине”.
Имајући у виду да за три године почиње наплаћивање прекограничне таксе на емисију угљен-диоксида у производњи електричне енергије, БиХ мора уложити значајна средства како би што више произведене енергије било преусмјерено са термоелектрана на обновљиве изворе. Европска комисија, Европска банка за обнову и развој, Развојни програм УН-а и бројне комерцијалне банке нуде програме за енергетску ефикасност, уз које грађани могу добити повољне кредите и грантове ако намјеравају производити зелену електричну енергију или планирају инвестирати у енергетску ефикасност.
БиХ, која је једна од свега неколико земаља у Европи које производе више електричне енергије него што је потроше, биће у неповољној ситуацији ако при извозу струје у Европу буде морала плаћати пенале на испуштање угљен-диоксида.
Подаци Европске комисије показују да је БиХ један од најоптерећенијих произвођача енергије емисијом угљика јер има старе и неефикасне термоелектране које Европа жели замијенити зеленим енергетским објектима.
У Европској комисији кажу да су 2020. године соларни капацитети у ЕУ повећани за 18 гигавата.
“Соларна енергија је јефтина, чиста, модуларна и флексибилна. Трошкови соларне енергије смањени су за 82 одсто у протеклих 10 година, што овај вид производње електричне енерије чини најкомпетитивнијим у многим дијеловима ЕУ”, кажу они.
(nezavisne.com)
