Током минулих васкршњих празника, који се овде славе по грегоријанском календару, Шведску је потресло брутално улично насиље – сукоби демонстраната и полиције у више градова на југу и истоку земље.
Од Великог четвртка па све до другог дана Васкрса (од 14. до 18. априла) трајали су улични немири, сукоби демонстраната и полиције. Четири дана заредом улице у градовима Линчепингу, Норчепингу, Ринкебију, Ландскрони, Оребру и предграђу Малмеа Росенгорду личиле су на бојна попришта: полупани и запаљени аутомобили, полицијски и цивилни, гуме, приколице, аутобуси, запаљена школа, разбијени излози, контејнери у пламену, стакло, каменице, бетонски блокови на све стране. Епилог четвородневног насиља и немира су разбијене главе десетина демонстраната и чувара реда. Како је саопштио шеф шведске полиције Андерс Тонберг, повређено је 26 полицајаца и 14 демонстраната, уништено 20 полицијских аутомобила, а један су чак протестанти отели и потом запалили. Ухапшено је 26 демонстраната, међу којима и четворо малолетника. У одбрани демократије од агресивних демонстраната полиција је била принуђена да користи сузавац и гумене метке.
Даноноћну мору шведској полицији приредио је и целокупну драму режирао само један човек – данско-шведски адвокат, политичар и вођа странке Тврда линија Расмус Палудан (40). Човек који је за многе у Скандинавији страх и трепет. Где се он појави, очекује се устаљени ритуал спаљивања Курана, а тиме и изливи беса повређених муслимана, протести, туче, разбијене главе.
Немири и сукоби демонстраната и полиције отпочели су 14. априла, на Велики четвртак, кад је овај контроверзни дански екстремни десничар и радикални националиста запалио примерак Курана у граду Јенчепингу. Истог дана хтео је да свој перформанс понови у Линчепингу, али је одустао због жестоког сукоба опонената и полиције. Наредног дана у Ринкебију, западно од Стокхолма, Палудан поново на улици потпаљује исламску свету књигу, опет изазвавши бес демонстраната. Палудан је најавио турнеју и по другим шведским градовима, што је био јасан сигнал да демонстранти изађу на улице и покушају да га спрече у светогрђу. Суочен са жестоким отпором, Палудан је одустао од планираних уличних перформанса широм Шведске, повукао се у базу, али је најавио да ће се ускоро вратити и наставити с ритуалним спаљивањем исламске свете књиге.
Ко је Данац, који истовремено има и шведско држављанство, који потпаљује политичку сцену у Скандинавији, нарочито у Шведској?
Палудан се у политичким круговима третира као екстремни националиста који шири говор мржње. Нарочито је озлоглашен због перформанса спаљивања Курана које нарочито практикује у градовима где већину чине муслимани. За себе тврди да је само патриота који жели да „усрећи малу етничку Данску тако што би он и његова партија забранили ислам и протерали све муслимане, као и друге који немају порекло из западних земаља”. У Данској је два пута осуђиван због расистичких иступа и вређања муслимана. У Шведској је последњи пут 2020. године осуђен на три месеца затвора, два месеца условно и забрањен му је улазак у ову земљу на две године.
Партију Тврди курс основао је 2017. године планирајући да својим екстремним ставовима освоји симпатије бирача и уђе у дански парламент. Ипак, 2019. године на парламентарним изборима није прешао цензус – освојио је свега 1,8 одсто гласова. Међутим, лидер и врх странке били су веома задовољни – освојили су више од 63.000 гласова и тако стекли право да буду финансирани из буџета и годишње добијају пристојну апанажу. Осокољен релативним успехом у Данској и као шведски држављанин оснива сестринску партију и у Шведској с циљем да на предстојећим парламентарним изборима заказаним за септембар уђе у скупштину (Риксдаген).
„Најпре желим да Шведска буде хармонична, слободна и мирна земља”, изјавио је Палудан за норвешку телевизијску станицу ТВ2, уз образложење да је његово паљење Курана заправо део предизборне кампање.
„У Шведској живи више од милион људи који никад неће прихватити слободу говора и изражавања, слободу окупљања или демократију. Мој циљ је да тим људима покажем какав је наш однос према тим вредностима. Циљ ми је да уђем у шведски парламент, да Шведску спасем од саме себе”, каже овај десничар, који на опаску да је на десетине полицајаца и цивила повређено након што је палио Куран, одговара да је и сам „крварио”.
Зашто шведска полиција једноставно није отказала гостопримство десничару и политичару опасних намера, питају се медији у Норвешкој. Из полиције су одговорили паролом да је слобода говора и изражавања загарантована уставом, а у Шведској се брани свим силама и по сваку цену. Или, како је објаснио коментатор утицајног норвешког дневника „Афтенпостен” – једноставно зато што је Шведска правна држава, либерална демократија са свим својим принципима слободе мисли и изражавања.
Уосталом, у Скандинавији паљење верских књига није експлицитно забрањено и кажњиво, сем уколико тај чин не угрожава ред, мир и правни поредак, прети институцијама или појединцима.
„Вређање обичних људи је забрањено. Мобинг, тракасеринг (узнемиравање) и шиканирање на расној, сексуалној, етничкој и верској основи је законом кажњиво. Међутим, није, и добро је да није, законом забрањено и кажњиво бацити у ватру Библију, Куран или неку трећу верску књигу”, каже колумниста „Афтенпостена”.
(politika.rs)
