Временски услови овог прољећа, честа смјена кишних и сунчаних дана, погодују развоју инсеката и паразита. По здравље људи и животиња најопаснији су крпељи, а најактивнији су од априла до касне јесени.
Међу најугроженијим су дјеца и особе које највише времена проводе у природи, али мало је оних који се у животу бар једном нису суочили са уједом крпеља. Љекари и ветеринари савјетују опрез.
Крпеља у Семберији има много. У Хитној служби Дома здравља у Бијељини током априла дневно су се јављала по два-три пацијента са убодом.
С обзиром на то да убод овог инсекта може на људе да пренесе опасна обољења, попут лајмске грознице, пацијентима је нопходна љекарска помоћ.
Болести
Стручњаци кажу да ситуација није алармантна, али апелују на опрез. Инфектолог у Општој болници “Свети Врачеви“ Александра Радојичић упозорава да је веома битно на вријеме уочити крпеља и благовремено предузети мјере.
– Лајмска борелиоза је болест која иде у три стадијума. У првом, који настаје након уједа крпеља,у року од три до 30 дана, а најчешће између седмог и 14. дана јавља се црвенило на кожи. Оно је карактеристично јер има тамније црвене рубове, а у унутра је свјетлија боја. У том стадијуму је болест изљечива. Терапија антибиотицима траје 21 дан и не оставља никакве посљедице по здравље. Други стадијум се јавља након двије до четири године и он имитира јако пуно других неуролошких и имунолошких обољења, што представља проблем у дијагностици. Трећи стадијум изазива проблеме са централним нервним системом, али се и он може држати под контролом – каже Радојичић.
Она апелује да се сви грађани који уоче крпеља јаве најближем доктору који ће га извадити и тако спријечити било какве компликације. Она упозорава грађане да буду опрезни, јер се крпељи налазе на трави, дрвећу и да је одржавање зелених површина добра превенција.
Кућни љубимци
Подаци ветеринарских амбуланти у Бијељини потврђују да је сваке године све више кућних љубимаца којима одстрањују крпеље, али и све више оних који су преносници Лајмске болести. Апелују на власнике животиња да предузму неопходне мјере и заштите их.
Доктор ветеринарских наука Срђан Пантић упозорава да крпељи и на псе и мачке преносе болести, па их је врло важно заштитити правилно, на вријеме и ефикасно.
– Превенција је најбољи вид заштите. Много је тешка и неизвјесна терапија ових обољења, пси пролазе кроз болна стања која знатно оштећују квалитет живота – каже Пантић.
Он додаје да власник животиња ветеринара треба да упозна какав је живот пса, колико је активан, колико и куда се креће, какав му је квалитет живота, како би се изабрао препарат који ће најбоље да заштити пса у тим његовим условима.
– Нема јефтине, а сигурне заштите. Ловачким псима је потребнији много јачи препарат, него, напримјер, кућним псима који ипак живе у контролисаним условима. Дужина трајања препарата зависи и, рецимо, од тога колико се пас често купа. Постоје огрлице, капи, препарати разних произвођача, а и цијене су различите. Вјерујем да власници кућних љубимаца настоје изабрати најбоље – каже Пантић.
Истраживања
Недавна истраживања која је објавио Институт за медицинска истраживања у Београду потврдила су да су чак од 15 до 25 одсто крпеља преносиоци лајмске болести, али да то ипак зависи од годишњег доба и локације.
С обзиром на то да су усљед климатских промјена посљедњих деценија зиме код нас благе стручњаци савјетују да се током цијеле године предузимају мјере заштите од ових паразита.
(srpskainfo.com)
