Džensen Huang priznao vanbračnu vezu, dok američke obaveštajne službe sumnjaju da je njegova partnerka prikupljala informacije za Peking. Kompanija tvrdi da nema dokaza o ugrožavanju poslovnih tajni i nacionalne bezbednosti SAD, ali je pokrenula nezavisnu istragu. Donald Tramp stao u odbranu jednog od najuticajnijih ljudi svetske tehnološke industrije
Upravni odbor američke tehnološke kompanije „Nvidija” pokrenuo je nezavisnu istragu povodom navoda da je njen osnivač i generalni direktor Džensen Huang bio meta kineske obaveštajne operacije, nakon što je priznao vanbračnu vezu sa poslovnom ženom Alis Huang, za koju američke obaveštajne službe sumnjaju da je prikupljala poverljive informacije za Peking. Slučaj je izazvao pažnju američkih političkih i poslovnih krugova, imajući u vidu vodeću ulogu „Nvidije” u proizvodnji naprednih čipova za veštačku inteligenciju i njen značaj u tehnološkom nadmetanju Sjedinjenih Američkih Država i Kine.
Huang je u pismu zaposlenima, objavljenom 8. novembra, priznao neverstvo i uputio javno izvinjenje supruzi, deci, saradnicima i akcionarima kompanije koju je osnovao pre više od tri decenije. „Bio sam neveran svojoj supruzi. Moji postupci povredili su nju i našu decu. Nema opravdanja za ono što sam učinio. Duboko se kajem”, naveo je Huang, priznajući da je narušio poverenje porodice i ljudi sa kojima godinama sarađuje.
On je istakao da preuzima punu odgovornost za svoje postupke i da će sarađivati sa nezavisnom komisijom koja ispituje moguće bezbednosne posledice njegovih privatnih kontakata. „Vođenje ‘Nvidije’ najveća je privilegija u mom životu. Moja odgovornost je da služim kompaniji i budem dostojan vašeg poverenja. Nisam ispunio tu odgovornost”, poručio je Huang.
Prema pisanju „Njujork tajmsa” i „Fajnenšel tajmsa”, američki obaveštajni zvaničnici sumnjaju da je Alis Huang, nekadašnja rukovoditeljka kompanije „Megaspid”, sa sedištem u Singapuru, bila angažovana u okviru kineske obaveštajne operacije usmerene na prvog čoveka „Nvidije”. Američki zvaničnici veruju da je njen zadatak bio prikupljanje informacija o poslovanju kompanije i mogući uticaj na Huangove stavove o izvozu najnaprednijih američkih čipova na kinesko tržište. Ove sumnje nisu potvrđene rezultatima javno objavljene istrage, a kineske vlasti odbacuju optužbe.
Alis Huang je bila povezana sa kompanijom koja je poslovala sa „Nvidijom”, dok su američki organi ranije ispitivali navode o mogućem prebacivanju naprednih čipova u Kinu suprotno američkim izvoznim ograničenjima. Posebnu pažnju izazvala je činjenica da je Džensen Huang godinama javno zagovarao ublažavanje ograničenja na prodaju čipova Kini, obrazlažući takav stav ekonomskim interesima američke industrije i potrebom da američke kompanije zadrže prisustvo na jednom od najvećih svetskih tržišta.
U saopštenju objavljenom 8. novembra, upravni odbor „Nvidije” potvrdio je da je formirana komisija nezavisnih direktora, uz angažovanje spoljnih pravnih savetnika, koja će ispitati sve raspoložive informacije o mogućoj stranoj obaveštajnoj operaciji.
„Upravni odbor daje prioritet nacionalnoj i ekonomskoj bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država, što je od najvećeg značaja za interese ‘Nvidije’ i njenih akcionara”, navedeno je u saopštenju. Istovremeno je naglašeno da odbor zasad nema razloga da veruje da su američka nacionalna bezbednost ili poslovne tajne kompanije bile ugrožene.
Kompanija je potvrdila da Huang ostaje na čelu „Nvidije” tokom istrage. Predstavnik kompanije Džon Rico saopštio je da ovaj slučaj neće usporiti njeno poslovanje i da je Huang odlučan da nastavi da obavlja dužnost generalnog direktora bez prekida.
Američki Kongres traži odgovore
Slučaj je dobio i političku dimenziju pošto su predsednici tri odbora Predstavničkog doma američkog Kongresa zatražili od Huanga da objasni prirodu kontakata sa Alis Huang i mere koje „Nvidija” primenjuje radi zaštite osetljivih poslovnih i tehnoloških informacija.
Republikanski kongresmeni Brajan Mast, Džon Mulenar i Rik Kroford zatražili su zatvoreni brifing o ovom slučaju, upozoravajući da navodi o mogućem kineskom obaveštajnom uticaju otvaraju ozbiljna pitanja o bezbednosti američke tehnologije.
Posebnu pažnju američke javnosti privukli su izveštaji da su visoki zvaničnici administracije Donalda Trampa ranije bili upoznati sa obaveštajnim sumnjama u vezi sa Alis Huang. Prema navodima američkih medija, Tramp je još 2025. godine bio obavešten o tom slučaju, dok je državni sekretar Marko Rubio bio upoznat sa poverljivim obaveštajnim procenama.
Uprkos skandalu, Tramp je javno podržao Huanga, ističući njegov doprinos američkoj privredi i tehnološkoj industriji. Američki predsednik ocenio je da je direktor „Nvidije” uradio izuzetan posao za Sjedinjene Države i nazvao ga časnim čovekom.
Peking je, s druge strane, odbacio tvrdnje da je preko Alis Huang sprovodio obaveštajnu operaciju protiv rukovodstva američke kompanije. Kineski zvaničnici ocenili su optužbe kao neosnovane i deo kampanje kojom se narušava ugled Kine.
Posledice po tržište i tehnološku industriju
Istraga je otvorila pitanje stabilnosti rukovodstva jedne od najvrednijih svetskih kompanija, čiji su procesori postali osnova razvoja najnaprednijih sistema veštačke inteligencije. Akcije „Nvidije” našle su se pod pritiskom nakon objavljivanja novih informacija, a investitori pažljivo prate moguće posledice po Huangov položaj i poslovnu strategiju kompanije.
Dodatnu neizvesnost predstavlja činjenica da „Nvidija” nema javno utvrđenog naslednika koji bi mogao da preuzme Huangovu ulogu u upravljanju kompanijom. On je od osnivanja 1993. godine njen najvažniji rukovodilac, a poslednjih godina postao je jedan od najuticajnijih predstavnika američke tehnološke industrije.
Bezbednosne sumnje dobijaju posebnu težinu zbog američkih ograničenja izvoza najnaprednijih poluprovodnika u Kinu. Vašington nastoji da spreči pristup kineskih kompanija tehnologijama koje mogu imati vojnu i obaveštajnu primenu, dok Peking ubrzano razvija sopstvenu industriju čipova kako bi smanjio zavisnost od američkih proizvođača.
Istraga upravnog odbora „Nvidije” trebalo bi da utvrdi da li je Huangova privatna veza iskorišćena za prikupljanje informacija, da li su poslovni podaci bili izloženi neovlašćenom pristupu i postoje li posledice po interese kompanije i američku nacionalnu bezbednost. Za sada nema javno predstavljenih dokaza da je Huang svesno sarađivao sa bilo kojom stranom obaveštajnom službom, niti da je njegovo zalaganje za prodaju čipova Kini bilo posledica nedozvoljenog uticaja.
Od ishoda istrage zavisiće da li će slučaj ostati ograničen na ličnu odgovornost direktora ili će otvoriti širu raspravu o zaštiti američkih strateških tehnologija i odnosima najvećih tehnoloških kompanija sa Kinom.
(politika.rs)
