Veliki trgovinski centri širom Evrope našli su se u proteklih nekoliko meseci na nišanu sajber-napadača. Ukratko, frižideri po prodavnicama prehrambenih proizvoda ostali su bez napajanja električnom energijom. Gotovo preko noći tone hrane su morale da budu bačene na otpad, kupci su počeli da zaziru i od onoga što ne traži specijalne uslove za skladištenje. Uznemirenost je vidna. Pogotovo ako se zna da ovi napadi zasad ostaju pod velom tajnosti. Ne zna se ko iza njih stoji: da li je reč tek o nečijim lošim namerama ili se iza svega krije i neka politička, pa i bezbednosna akcija.
Napadi nisu počeli juče, bilo ih je u manjoj ili većoj meri i ranije. Ipak, u poslednje vreme vidno su učestali i postali obimniji. Na meti je sve: od računarskih sistema i baza podataka, pa preko sistema plaćanja i bankarskih kartica, do infrastrukture velikih trgovinskih lanaca. Ni po državama ovu napadi nisu specifično raspoređeni. Naravno, glavna meta su najveći trgovinski lanci na našem kontinentu, ali nisu zaobiđene ni manje države ni manje kompanije.
U najnovijem talasu napada ovih dana na meti su se našli trgovinski centri u Belgiji, Švedskoj, Holandiji, Estoniji, Luksemburgu, Finskoj, i Irskoj. Ranije, na udaru napadača bile su prodavnice u Nemačkoj Rumuniji… Pravi uzroci hakerskih akcija zasad ostaju nedokučivi. Ipak, međusobne optužbe ne izostaju, uključujući i one iz sfere ideoloških različitosti.
Valja istaći da niko do sada nije ispostavio nikakav zahtev političke ili finansijske prirode, koji bi, barem uslovno, mogao da usmeri pažnju na eventualne počinioce. Takođe, ostaje nejasno da li iza svega stoje neke političke, sindikalne, ekstremističke, kriminalne grupe, koje su pronašle način da velike evropske trgovce dovedu u vanredno stanje. Ovakva situacija ostavlja prostor za različita tumačenja, pa i ona ideološka po kojima iza svega stoji neka određena država, konkretno – Rusija.
Ali vratimo se najnovijem događaju. Kako prenose mediji, u „bizarnom i neviđenom” sajber-napadu, hakeri su daljinski poništili podešavanja temperature na hiljadama zamrzivača, frižidera i rashladnih ormarića, podižući ih sa minus 27 stepeni Celzijusa na preko plus 50. Tokom četiri do šest sati, hrana se po frižiderima prvo odmrznula, a zatim je polako počela i da se – kuva. Zaposleni u prodavnicama koji su ranije pristigli da dopune police, prijavili su da su, kada su krenuli da otvaraju zamrzivače, osetili udar vrućeg vazduha, kao kada otvaraju rernu.
U vremenima opšteg nezadovoljstva, ispoljenog masovnim i nasilnim socijalnim demonstracijama po najvećim evropskim gradovima, ukazivati na tzv. spoljni faktor svakako je očekivana reakcija. Ipak, teško je verovati da u svemu ne postoji unutrašnji trag. Jer da je drugačije, oni koji vode i Evropsku uniju i svaku državu ponaosob, morali bi ozbiljno da izađu u javnost sa vrlo jasnim dokazima, ali i rešenjima za odbranu od napadača.
Takođe, niko sa sigurnošću ne može da proceni ili potvrdi da li je u ovim slučajevima reč o delovanju ozbiljnih stručnjaka za sajber-ratovanje ili su u sve upletene kriminalne grupe koje nastalu zbunjenost pokušavaju da iskoriste za delovanje na nekim drugim poljima, pre svega – finansijskom. Drugim rečima, možda je reč tek o proveri kompletnog sajber-prostora širom našeg kontinenta za kojim bi mogle da uslede i neke, bezbednosno konkretnije akcije.
Evropska politička scena pod velikim je pritiskom. Prevashodno zbog činjenice da je nekadašnji „centar sveta” vidno skrajnut u stranu kada je reč o globalnim strateškim dešavanjima. Skretanje pažnje na „prizemne stvari”, kao što je svakodnevica prosečnog Evropljanina, trebalo bi da utiče na letargiju koja je ovde zacarila, i da probudi čelnike svake zemlje ponaosob da se više posvete potrebama onih koji su ih birali.
Ništa manje obespokojavajuće ne deluje ni saznanje da su napadi na zamrzivače po evropskim supermarketima samo probna vežba za daleko ozbiljnije akcije. Očigledno je da je bezbednosni lanac na neki način – prekinut. Zasad u sferi snabdevanja hranom. Ne bi trebalo zanemariti mogućnost da se na sličnim udarima nađu i delikatnije oblasti, a pre svih – opšta bezbednost.
Kako god bilo pojedini evropski zvaničnici skloni su da pomenute hakerske napade pripišu – Rusiji. Da li to rade kako bi sebi dali vremena da problem istraže temeljnije ili jednostavno, poput drame u Ukrajini, nemaju snage da pronađu pravi izlaz iz nastale situacije, ostaje tek da se vidi.
Hakeri temperaturu u hladnjačama službe za transfuziju u Francuskoj povećali na 110 stepeni
Hakeri su temperaturu u hladnjačama francuske službe za transfuziju krvi povećali na 110 stepeni Celzijusovih sa –30 stepeni, a nije utvrđen nikakav negativan uticaj na zdravlje, saopštio je Francuski zavod za transfuziju krvi (EFS). U saopštenju se navodi da su meta hakera u utorak bile pojedine hladnjače sa krvnim proizvodima pre njihove isporuke zdravstvenim ustanovama, kao i sa uzorcima namenjenim biobankama, preneo je BFMTV. Ističe se da su, zahvaljujući sistemima za praćenje i alarmiranje, brzo identifikovane anomalije i preduzete mere koje sprečavaju bilo kakvu izmenu krvnih proizvoda ili uzoraka. Navodi se da su proizvodi skladišteni u ovim hladnim komorama preventivno prebačeni u druge objekte. Francusko Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je situacija trenutno pod kontrolom i da se pažljivo prati, navodeći da su „tehničke istrage u toku”. Ističe se da je cilj ovih istraga da se utvrdi način delovanja i okolnosti incidenta, ukupan broj potencijalno pogođenih uređaja, kao i uslovi i vremenski okvir za bezbedan povratak u rad pogođenih objekata.
(politika.rs)
