“Evo ti telefon da se smiriš”: Djecu nam vaspitavaju telefoni

Svedoci smo da je sve više roditelja koji decu “umiruju” tako što im daju mobilni telefon. To je loše iz više razloga, a stručnjaci upozoravaju i da svaki osmi dečji klik vodi ka filmovima za odrasle i sličnom, neprimerenom sadržaju.

Sigurno ste “milion” puta bili svedoci dečjeg nemirluka, koji roditelji “reše” tako što detetu daju mobilni telefon da se smiri. A samo nekoliko klikova je dovoljno da od “primirenog”, dete dođe u opasnost – filmova za odrasle, pedofila, video-materijala koji promoviše nasilje.

Ana Mirković sa Instituta za digitalne komunikacije objašnjava za RTS gde “čuče” te opasnosti i zašto je pogrešno da umesto roditelja, decu vaspitava telefon.

“Može biti opasno na mnogo načina. Prvo, Svetska zdravstvena organizacija daje preporuku da deci mlađoj od 18 meseci ne dajemo pristup uređajima koji su povezani na internet jer nije dobro za njihovo zdravlje.

Potom, deci dajemo u ruke uređaj koji ih veoma lako, na jedan klik, može povezati sa bilo kojom osobom na svetu, a svi znamo da nemaju sve osobe uvek dobru nameru.

Takođe, deca vrlo lako mogu doći do sadržaja koji su veoma neprimereni njihovom uzrastu, tu pre svega mislim na pornografske sadržaje. Istraživanja pokazuju da je jedna od osam pretraga na internetu koje deca naprave – erotskog sadržaja, a da čak 79 odsto mladih neprimereni sadržaj gledaju na internetu, kod kuće.

Ukoliko roditelji ne učestvuju u aktivnostima dece na internetu, ukoliko se ne interesuju i pravovremeno ne reaguju objašnjenjima, savetima, pitanjima – problem može biti veoma veliki”.

Stručnjaci već neko vreme upozoravaju da deca sve kasnije progovaraju, između ostalog i zbog preteranog korišćenja mobilnih telefona, a i kada progovore, rečnik im je prilično siromašan. Hoće li zbog interneta, komunikacije u simbolima, stikerima, gifovima… deca “zaboraviti” da pričaju?

“Digitalna komunikacija jeste najdominantniji vid komunikacije danas, a da li će deca zaboraviti da pričaju nikako ne zavisi od interneta, već od roditelja i porodice. Kao što rekoh, ukoliko internet koristimo adekvatno, možemo o njemu govoriti kao najvažnijoj civilizacijskoj tekovini koja nam je donela ogromnu količinu informacija, znanja, mogućnosti da se povežemo sa kim želimo, kada želimo i koliko želimo.

Ukoliko prepustimo internetu da nam brine o deci, vaspitava decu i usađuje im životne vrednosti – imamo problem enormnih razmera. I nije do interneta, do nas je”.

Svi znamo da deca usvajaju ponašanje roditelja. Ako vide odrasle da su neprekidno na telefonu, očekivano je da će i oni isto raditi.

“Najveća je naša odgovornost. Roditelji su uvek uzori svojoj deci i to ne na nivou mudrih saveta, već življenja vrednosti koje im sugerišemo i kojima ih učimo. Moramo im sopstvenim primerima pokazati ono što promovišemo kao važnost”.

Telefoni su tu i koliko god se trudili da sklonimo decu od toga, maltene je nemoguće. Kada je dete spremno za mobilni telefon i korišćenje interneta?

“Ta granica je individualna, neko ranije sazreva, nekome treba više vremena. I kada ste u ozbiljnim godinama, određene informacije mogu vrlo negativno uticati na mentalno zdravlje, a internet je preplavljen različitim sadržajima – od najinformativnijih, najedukativnijih, najkorisnijih, do bizarnih, morbidnih i vrlo agresivnih.

Društvene mreže su kao donju granicu uzrasta svojih korisnika definisale 12 i 13 godina i recimo da je to period kada deca mogu sa više promišljanja, kritičnosti i analitičnosti da pristupaju informacijama koje mogu pronaći na internetu”.

Ipak, Mirkovićeva ističe da izloženost neprimerenim sadržajima, nekritičko deljenje vrlo ličnih informacija, stupanje u kontakt sa nepoznatim osobama o čijoj nameri deca ne znaju ništa, predstavljaju samo neke od loših strana interneta.

“Dobre strane su to što imamo fantastičnu platformu za učenje i sticanje novih znanja i iskustava, kao i za komunikaciju sa bliskim, dragim i inspirativnim ljudima. U zavisnosti od toga u koju svrhu koristimo internet, zavisi i kakav će uticaj na kvalitet našeg života imati. Mislim da nije utvrđena veza između prekomernog korišćenja interneta i agresije, ali svakako može postojati korelacija između konzumiranja agresivnog sadržaja i agresije”.

Šta se dešava sa decom kojoj roditelji ograničavaju upotrebu interneta? Da li oni bivaju na neki način izopšteni iz društva? Kako objasniti detetu da ne vredi manje ukoliko nije na netu kao i njegovi drugari?

“Saveti stručnjaka su da se ne ograničava vreme koje dete provodi na internetu, već da se dete usmerava da to vreme koristi na konstruktivne i svrsishodne načine. Da uči, istražuje, vežba adekvatnu komunikaciju, razvija kritičko mišljenje. Deca koja nisu na internetu, a posebno nisu na društvenim mrežama, jesu na neki način izopštena iz društva jer su vrlo često teme za diskusiju među vršnjacima upravo sadržaji sa društvenih mreža”.

 

 

 

 

(rts.rs)

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime