spot_img
spot_img

Берба шљиве у БиХ у пуном је јеку: Брчански берачи дневно зараде и по 90 марака

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Берба шљиве у Босни и Херцеговини тренутно је у пуном јеку, а највећи дио урода планиран је за извоз у земље Европске уније. У врхунцу урода сада је сласна врста Чачанска љепотица која је заступљена и у Маочи код Брчког, гдје берачи дневно могу зарадити и по 90 конвертибилних марака.

Породица Турсуновић из Маоче узгојем, откупом, прерадом и извозом воћа бави се већ 29 година, а на примарном мјесту им је шљива. Имају 36 коопераната који на 100 хектара располажу засадима шљиве. Годишње откупе оквирно пет хиљада тона воћа које углавном извозе на западно тржиште у конзумном стању, гдје су заступљени и њихови воћни дестилати.

“Ова година је солидна за бх. шљиваре јер су нам мраз, лед и град нанијели одређене штете. На крају ће неки руке трљати због зараде, док ће неки (попут узгајивача у Градачцу, оп.а.) бити у нешто лошијем положају, у зависности од подручја. Конкретно код нас у брчанској регији стање је добро и већ смо задовољни уродом”, прича нам Ибрахим Турсуновић, замјеник директора фирме Маочанка из Маоче.

С обзиром да је у пуном јеку берба ране шљиве Чачанске љепотице, Турсуновићи дневно откупе 100 тона свјежег воћа на простору од Угљевика до Градишке. Свакодневно на тржиште пласирају три до четири камиона, док одређени дио лагерују како би понуду имали и у прелазима између Чачанске љепотице и Стенлија.

На десет хектара земљишта породица Турусуновић има засаде шљиве у којима је тренутно изузетно радно. Више од 100 берача на посао долази у седам сати ујутро, а одлази у 17 сати послијеподне. Плаћају се по учинку, брање по килограму кошта 20 фенинга, а у просјеку један берач дневно заради између 70 и 90 конвертибилних марака.

У изузетно позитивној атмосфери међу стаблима смо затекли и Алму Зећић из Маоче. Сезонским брањем шљиве бави се већ осам година и изузетно је задовољна, а њен ведри дух води је кроз цјелокупан посао.

“У зависности од временских услова и положаја шљиве зависи и тежина посла. Када је шљива чишћа, на нижим гранама и није ледована лакше је и само брање. Све у свему, ниједан посао није лаган па тако ни овај, а када је ријеч о плаћању могу рећи да свако ко хоће радити може лијепо и зарадити”, истиче Зећић.

У вријеме нашег боравка у засадима је температура зрака износила 30 степени целзија, а то проблем није представљало Бихи Захировић и њеној кћерки Мелиси из Рашљана код Брчког које се брањем шљиве баве већ пет година. За разлику од наше претходне саговорнице, Биха и Мелиса шљиве беру са високих грана те су се морале попети на љестве.

“Овај посао нам иде од руке па нам није толико ни тешко. Навикли смо на све ово и дневно уберемо до 130 гајби што је количински скоро 800 килограма, свакоме ко може препоручила бих да се бави овим послом”, истиче Биха Захировић.

Бх. узгајивачи поносно истичу да наша домаћа шљива слови за једну од најквалитетнијих на европском тржишту, што потврђује и све већа потражња за овом врстом воћа.

“Квалитет и континуитет увијек побјеђују, настојимо да роба брзо стиже до купаца што нам даје једну велику предност. Наша шљива је такођер и брендирана, што доприноси позицији на европском тржишту, гдје су директиве изузетно строге, а стандарди високи”, наводи Ибрахим Турсуновић, који обнаша и функцију предсједника Маркетиншке асоцијације бх. шљиве.

Сезона извоза бх. шљиве ове године је почела 2. јула, а до данас је на тржиште изван наше земље пласирано између двије и три хиљаде тона. Ова година требала би бити закључена са извезеним количинама које се крећу од седам до девет хиљада тона, што је цифра која задовољава наше узгајиваче.

“Откупна цијена Чачанске љепотице се креће од 70 до 90 фенинга по килограму. Мислим да је та цијена солидна те су с њом и произвођачи задовољни”, додаје Турсуновић.

Модернизација цјелокупног процеса рада у области шљиварства изузетно је битна, а стандарди се подижу из године у годину.

Треба казати да узгој шљиве представља изузетно ризичну област јер се све одвија на отвореном, а након што подвуку црту узгајивачи наводе да је посао ипак уносан. Степеницу по степеницу сви се развијају, а паралелно с тим себи омогућавају добру зараду.

 

 

 

 

(klix.ba)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img