Remzija Avdić iz brčanskog naselja Prutače svakodnevno se bori da svojoj nepokretnoj ćerkici Adelisi osigura barem jedan obrok. Njih dve žive u malom, neuslovnom stanu, punom miševa i žohara, i jedva sastavljaju kraj s krajem.
Osmogodišnja Adelisa rođena je s teškim degenerativnim poremećajima, obolela je od meningitisa, pati od teškog oblika anemije, uz otežan rad bubrega i konstantno joj preti sepsa.
Po rođenju je imala dve operacije, a pre dve godine joj je operativnim putem otklonjen dren koji joj je bio ugrađen u glavu. Dren je morao biti otklonjen zbog infekcije koju su, prema tvrdnjama lekara, najverovatnije izazvali žohari. Adelisa ima umanjenu moć govora i nepokretna je od struka nadole.
Nedavno su ovu devojčicu, dok se igrala u sobi, za nožne prste izgrizli pacovi i naneli joj povrede.
Adelisa i njena majka žive od 180 KM socijalne pomoći i 60 KM dodatka za tuđu negu i pomoć, i to tek odnedavno, jer prema rešenju Centra za socijalni rad, ona “nije ispunjavala uslove za primanje tog vida pomoći”.
– Šest godina živimo ovako. Stan u kojem boravimo, pun je miševa i žohara, a kroz lamperiju s tavana propada izmet golubova. Kada sam zvala da mi urade deratizaciju, rekli su da nema potrebe, jer će životinje opet doći. Ne znam više šta da radim. Ovo malo pomoći što primam, ne može mi biti da detetu kupim pelene i katetere, koje moram imati svakog dana.
Više nemam ni pravo na korištenje Javne kuhinje. Da nije dobrih ljudi koji ponekad navrate i ponešto donesu, umrle bismo od gladi i bolesti – kroz suze govori Remzija, piše Avaz.
Kaže da bi išla raditi bilo šta, ali nema kome ostaviti ćerkicu na čuvanje.
Ukoliko Adelisino zdravstveno stanje dozvoli, njoj će uskoro ponovo biti ugrađen dren, uz pomoć kojeg će se uklanjati toksini i tako joj spasiti život. I za to će biti potrebno dosta novca, koji njena majka nema.
(avaz.ba)
