Шта се дешава кад земља нападне туђу територију, гранатира цивилне објекте и убија ненаоружане становнике? У случају Русије, уводе јој се санкције и прети међународним трибуналима, економски, политички и културно је изолована и потпуно сатанизована. У случају Израела – не дешава се ништа.
Америка и друге западне земље суочавају се с оптужбом за лицемерје јер оно што спроводе поводом руског напада на Украјину не дозвољавају поводом израелских напада на окупиране палестинске територије.
Западне владе Москви уводе санкције, a бројне компаније, банке, културне и академске установе не желе више да имају било какве везе с Русима. „Ексону”, „Шелу” и БП-у у медијима се одаје признање готово као капиталистичким мученицима који су поднели жртву и повукли инвестиције из руског енергетског сектора. „Виза” и „Мастеркард” не желе да послују на руском тржишту, па Руси не могу да користе западне платне картице, док Ана Нетребко не може да пева у „Метрополитену”.
Кажњавање и изолација Русије у контрасту су са западним понашањем према Израелу и његовим нападима на палестинске територије. Како пише „Гардијан”, кад су различите групе и појединци позивали да се према Израелу примени део онога што се данас примењује према Русији, ти људи и групе су игнорисани и кажњавани.
Америка је притисла бројне земље да на Генералној скупштини УН прошле недеље изгласају резолуцију којом се осуђује руски напад на Украјину. Кад су поједина тела УН, хуманитарне организације и Палестинска управа тражили санкције и осуде за Израел, наилазили су на одбијања и оптужбе за антисемитизам. Амнести интернешенел тражио је прошлог месеца да УН уведе санкције Израелу због „апартхејда и злочина против човечности”. Амерички државни секретар Ентони Блинкен пре неколико дана је подсетио Савет УН за људска права да је то тело формирано да би зауставило злочине попут ракетирања школа и болница и да зато Русији мора да пошаље „одлучну поруку”. Блинкен је успео да у том истом обраћању истакне и да је то што тај савет истражује израелске злочине у Палестини „мрља на кредибилитету” овог тела и позвао да се одмах истрага одмах обустави. Израел одбија сарадњу с овим саветом, називајући га „непоштено пристрасним”.
За двојаке стандарде, осим Америке, оптужене су и Велика Британија и Канада, које захтевају да Међународни кривични суд испита руске злочине у Украјини. Прошле године Британија и Канада тражиле су од суда у Хагу да не истражује израелске злочине у Палестини.
Дволичност је из високе политике стигла и на стадионе и у дворане. Шкотски фудбалски клуб Селтик кажњен је кад су његови навијачи носили палестинске заставе јер је УЕФА тврдила да не дозвољава политичке симболе, али зато фудбалске власти сад дозвољавају да се на стадионима широм Британије вијоре украјинске заставе. За разлику од Израела, Русија је посрамљена и тиме што је избачена са овогодишњег избора за песму „Евровизије”.
Палестински покрет БДС, који позива на бојкот израелске робе, санкције и повлачење западних инвестиција из Израела, постао је популаран последњих година на Западу међу интелектуалцима, уметницима и студентима који осуђују израелску окупацију и нападе у Палестини. Амерички Конгрес је с двостраначком већином осудио деловање овог покрета у САД. Како пише „Политико”, исти они конгресмени, и републиканци и демократе, који су се скандализовали због предлога о бојкоту Израела, данас захтевају најстроже санкције за Русију. Исти они гувернери који кажњавају заговарање БДС-а, данас траже од продавница да уклоне вотку са рафова.
„Видимо да се не само америчка влада, већ и америчке компаније, утркују да казне или бојкотују све што има неке везе с руском владом. Управо супротно дешава се с кажњавањем Израела за кршење међународног права и то иде дотле да су америчке државе донеле законе да ће казнити Американце, изузев ако не обећају да никад неће бојкотовати Израел”, каже некадашња директорка организације „Хјуман рајтс воч” за Блиски исток Сара Витсон.
У великом делу Америке постоје закони који савезним државама забрањују да послују с појединцима, организацијама и компанијама које подржавају покрет БДС.
Америчка јеврејска организација Антидифамациона лига одговара да је сулудо поредити оно што се дешава између Израелаца и Палестинаца и „бруталне руске силе против суверене и мирољубиве Украјине”. И „Џерузалем пост” одбацује поређења:
„Неки само виде да су Руси јача страна у овом конфликту, као што је Израел јачи кад се бори против Хамаса у Гази, и онда се људи солидаришу са слабијима. Слабост, међутим, не значи аутоматски и врлину. Украјина и трпи неправду и слабија је страна. То није случај с Палестинцима.”
Слично се дешава и кад је реч о још једном америчком савезнику, Саудијској Арабији, која води рат у Јемену, где су, према сведочењу бројних организација, ратни злочини уобичајени, а хуманитарна катастрофа очигледна, али Ријад због тога не трпи санкције.
Сви амерички председници бранили су израелске нападе, укључујући најразорније операције у Гази и пуцање на демонстранте, речима да Израел има право да се побрине за своју безбедност, при чему Израел тврди да страхује од удара Хамаса. И Русија је годинама упозоравала да се брине за своју безбедност и да због тога неће толерисати украјински улазак у НАТО или западно оружје у Украјини, али није наишла на слично разумевање.
Џејмс Зогби, председник Арапског америчког института у Вашингтону, скреће пажњу и на то да док се Украјинци који бацају Молотовљеве коктеле на руску војску називају херојима, дотле се Палестинци који се боре против стране окупације и отимања земље називају терористима.
(politika.rs)
