Otkako je vođa “Ukrajinske pravoslavne crkve Kijevskog patrijarhata” Filaret Denisenko osveštao 1998. godine obnovljeni Svetomihailovski manastir u Kijevu, kompleksan je odgovor na pitanje: ko je ovde pravoslavac?
To je pitanje postavila i portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova povodom posete američkog predsednika Džozefa Bajdena i njegovog domaćina, ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, hramu posvećenom Svetom arhangelu Mihailu u Kijevu.
Zašto, naime, nisu posetili Kijevsko-pečersku lavru, simbol pravoslavlja u Ukrajini? Kao kad bi, posetivši Beograd, zaobišli Hram Svetog Save ili Sabornu crkvu; ili, na Cetinju, umesto u Cetinjski manastir otišli negde kod Miraša Dedejića…
Da cinizam bude veći, Bajden je na poklonjenje u kijevski Hram Svetog Mihajla došao u danu u kome se ukrajinska tajna služba pohvalila da je otpočela krivični progon mitropolita Čerkaske eparhije.
Elem, kijevska bogomolja zlatnih kupola, koja po navodima potiče iz 11. veka, dok je neki izvori datiraju čak i u vek ranije, srušena je u sovjetsko vreme, tridesetih godina prošlog veka, što je bila sudbina ne malog broja hramova u SSSR. U savremenim izvorima sugeriše se da je crkva srušena jer je tobože bila ukrajinska, ali se nigde ne pominje kojoj je crkvi pripadala u to vreme. Onima koji je danas svojataju, svakako, nije, jer tada u Ukrajini nisu ni postojali.
Raskolnička “Autokefalna crkva Ukrajine”, čiji je “patrijarh” 1991. godine osveštao krst podignut na kupoli i označio početak njene obnove, osnovana je 1917, dakle, vekovima posle ustanovljenja manastira. A uz to je i delovala isključivo u dijaspori sve do raspada SSSR-a i osamostaljenja Ukrajine, kada su njeni pripadnici i došli u zemlju.
Druga ukrajinska raskolnička organizacija, “Ukrajinska pravoslavna crkva Kijevskog patrijarhata” na čelu sa Filaretom Denisenkom, koji je “blagoslovio” obnovljeni hram 1998, osnovana je tek 1992. godine.
Konačno, (para)crkvena organizacija osobe koja je danas dočekala Bajdena i Zelenskog u Svetomihailovskom hramu, Epifanija Dumenka, osnovana je 2018. godine.
Tada je “Tomosom o autokefalnosti” nastala “Pravoslavna crkva Ukrajine” čiji su deo postale i dve gore pomenute organizacije sa dugogodišnjom tradicijom “ukrajinskog pravoslavlja”, a dokument je potpisao vaseljenski patrijarh Vartolomej.
Beležeći posetu američkog predsednika kijevskom hramu zlatnih kupola, “Volstrit džornal” konstatuje da je nebesko-plavi hram dugo bio “simbol ukrajinskog otpora pošto su njegovi sveštenici 2013. godine pružili utočište prozapadnim demonstrantima, većinom studentima, koje je pretukla policija pod kontrolom predsednika koji je imao podršku Kremlja”.
Deo manastirskog kompleksa je i “Zid sećanja” sa fotografijama “ukrajinskih vojnika koji su poginuli u borbi protiv ruskog agresora”, kako se navodi na zvaničnom sajtu hrama. Deo fotografija, inače, kako se može videti na snimcima načinjenim prilikom Bajdenove posete, datira iz 2014. godine.
Takođe, iz izveštaja o poseti američkog predsednika na sajtu hrama može se pročitati i da je Bajden već bio u ovoj crkvi “simbolu ukrajinskog otpora” jer se u razgovoru sa Epifanijem Dumenkom prisetio svoje ranije posete Kijevu i Svetomihailovskom hramu.
Palio je u njemu sveće i tadašnji britanski premijer Boris Džonson u junu prošle godine zajedno sa svojim domaćinom Zelenskim – i tada je iz nekog razloga bilo veoma važno da poseta Kijevu ima ovaj pravoslavni sentiment.
“Pravoslavna crkva Ukrajine” je, jednostavno, deo novog ukrajinskog nacionalnog identiteta, onog prozapadnog, kako ga opisuje “Vol strit džornal”, što ne voli da ide ne samo mnogo vekova unazad, već ni mnogo decenija. Kao da je istorija, pa i crkvena, započela pučem na Majdanu 2014.
Koliko je samoj zemlji i njenim gostima, visokim zvaničnicima iz inostranstva stalo do pravoslavlja, hrišćanstva, poštovanja osnovnih verskih prava, pokazuje stanje u ovoj zemlji gde je jedina kanonska pravoslavna crkva, ona koju priznaju sve ostale pomesne crkve, Ukrajinska pravoslavna crkva (nije isto što i “Pravoslavna crkva Ukrajine” koju posećuju Bajden i Boris Džonson), izložena progonu godinama unazad, a poslednjih nedelja i meseci preti joj i ukidanje.
Upravo na dan Bajdenove posete, Služba bezbednosti Ukrajine pohvalila se na svom Telegram kanalu da je mitropolit čerkaski Teodosije iz Ukrajinske pravoslavne crkve osumnjičen za kršenje Krivičnog zakonika u članu koji se odnosi na nepoštovanje jednakosti građana na osnovu rase, nacionalnosti, verskog opredeljenja i verskih uverenja. Bezbednjaci su objavili da su našli nepobitne dokaze o mitropolitovom “širenju međuverske netrepeljivosti” i narušavanju jednakosti građana, između ostalog i u tome što je objavljivao “neprijateljski materijal sa propagandnih sajtova Ruske pravoslavne crkve”, a od dva sajta koja su naveli kao “propagandne” jedan je zvanični sajt RPC.
Zbog veza sa “centrima moći u Moskvi”, UPC je predmet različitih vrsta pritisaka i progona mnogo pre 24. februara 2022. godine – oni su se pojačali posle osnivanja “Pravoslavne crkve Ukrajine”, a pretvorili se u otvorene i direktne pretnje po opstanak same crkve posle početka ruske Specijalne vojne operacije.
Priprema se zakon kojim bi UPC, kao organizacija povezana s Moskvom, bila zabranjena, vladikama i sveštenicima se oduzima državljanstvo, uvode im se sankcije, hramove pretresa policija, crkve zauzimaju službenici PCU, a jedna od najvećih svetinja Ukrajine, Kijevsko-pečerska lavra uskoro bi sasvim mogla da bude predata u ruke raskolnika.
O tome, naravno, nije bilo ni reči na sastanku pod zlatnim kupolama nebesko-plavog hrama.
(rt.rs)
