Европска унија припрема планове рационализације енергије и спречавања нестанка струје када температуре почну да падају ове зиме.
Да ли ће то бити довољно, настоји да одговори на то питање аутор чланка бриселског портала Политико. Током прошле године, председник Русије Владимир Путин је показао способност, како наводи Политико, изазивања хаоса са европским ценама енергије, комбинујући претње и прекиде снабдевања, због чега су се државе окретале новим добављачима, а владе су биле приморане на увођење прескупих државних интервенција, како би помогле потрошачима и предузећима да плате рачуне за енергију.
Међутим, последњих седмица, овлашћења руског председника су ослабила јер су тржишта одбацила претеће изјаве Кремља. То се, међутим, може променити доласком хладних дана. Како ће се одиграти следећа фаза енергетског рата Москве зависи у великој мери од нечега што је поприлично изван контроле политичара, а то је време.
„Ако будемо имали среће са временом, имаћемо шансу да прођемо ову зиму удобно”, изјавио је прошле седмице немачки министар економије Роберт Хабек.
Најмоћнији лидери Европе сада су, истиче портал, препуштени на (не)милост богова. Веома хладна зима могла би да доведе до огромних политичких немира због животних трошкова као и да продуби „коштање” цене европске подршке Украјини, уколико Европљани буду трпели потешкоће нестанка електричне енергије и затварања фабрика. Блага зима, с друге стране, омогућила би европским лидерима да кажу да су у том енергетском рату с Путином, победили, сматрају аналитичари. Ретко кад је нешто толико зависило од временске прогнозе.
Још увек је рано рећи какве ће темпратуре бити ове зиме или колико ће ветра и падавина бити за покретање обновљивих извора енергије. Енергетска тржишта су увек обраћала пажњу на зимску прогнозу која се објављује у новембру, рекао је Карло Буонтемпо, директор Коперникус службе за климатске промене европског центра за средњорочне временске прогнозе. Мада је рано још говорити у овој фази, ипак може се предвидети да је хладан талас вероватан.
Међу европским дипломатама влада, засад, опрезно уверење да ће припреме за зиму бити довољне да не дође до кошмарног сценарија нестанка струје. У државама Европске уније складишта су већ попуњена 86 одсто, што је знатно испред циља од 80 одсто до новембра. Један неименовани ЕУ дипломата сматра да чак и ако Путин одсече преосталих девет одсто гаса који долази из Русије, Унија би могла да избегне нестанке електричне енергије. Такође, европски лидери могли би да буду охрабрени тиме да је Путинова моћ повећања цене гаса достигла врхунац, навео је Политико. Економиста и бивши саветник норвешке владе Аслаг Берг истиче да руски напад на снабдевање гасом Европе јесте нанео економску штету, али је то нешто што се може урадити једном.
„То изазива бол сада – али ефекат се временом смањује. Економије се прилагођавају, проналазе се други извори гаса, енергије, смањује се потрошња”, истакао је норвешки економски стручњак. Ако ова зима буде у складу с петогодишњим просеком, аналитичари сматрају да би Европа могла да прође са нешто више од четвртине свог капацитета ускладиштеног гаса.
Међутим, ако би Русија наставила да сече испоруке, а ова зима буде једна од најхладнијих у последњих 20 година, са временом сличним као 2010/2011., када је забележен најхладнији децембар у последњих 100 година у Великој Британији, онда би цене гаса неизбежно скочиле, захтевајући од ЕУ да превазиђе свој циљ смањивања потражње за гасом од 15 одсто, закључује се у чланку у бриселском Политику.
(politika.rs)
