spot_img
spot_img

Uzbuna u Briselu: Holandija kreće putem Britanije

spot_img
spot_img

Desničarska Slobodarska partija pobedila je na izborima u Holandiji, a njen lider Gert Vilders zalaže se za izlazak iz Evropske unije.

Male su šanse da će on postati prijatelj Brisela a njegov dolazak na vlast prava je noćna mora za Evropsku uniju jer je u stanju da dovede u pitanje zajedničku politiku članica EU.

Jedna tačaka iz izbornog programa Gerta Vildersa najviše od svega muči briselsku administraciju – referendum o izlasku iz EU.

Prošlo je sedam godina kako su Britanci glasali za Bregzit, a sada je u Evropi na dnevnom redu takozvani Nikzit, koji je postao glavni razlog koji je ovom krajnje desničarskom političaru omogućio uspeh na izborima u Holandiji.

Vilders je donekle ublažio svoju antimuslimansku retoriku poslednjih nedelja, ali posle njegove zapanjujuće izborne pobede nema znakova da želi da napusti svoj evroskepticizam.

Čak i ako holandski birači nerado budi sledili britanski put da napuste EU, a ankete pokazuju da je to malo verovatno, postoji mnogo indicija da bi vlada koju predvodi Vilders i dalje bila noćna mora za Brisel, piše Politiko.

Zauzimanjem mesta za stolom na samitu EU, ovaj čovek će promeniti celu dinamiku, pridruživši se drugim desničarskim i nacionalističkim liderima koji već deluju. Politika EU, od borbe protiv klimatskih promena i reformi EU do vojne pomoći Ukrajini, odjednom će biti dovedena u pitanje a možda će doživeti i duboke promene.

Čini se da ovaj šezdesetogodišnji veteran ovoga puta prilično ozbiljno želi da preuzme vlast u svoje ruke. On je ublažio svoje radikalne stavove o brojnim pitanjima, posebno o islamu (Vajlders je želeo da zabrani džamije), a sada kaže da postoje važnija pitanja koja treba rešiti.

Kako su rezultati glasanja objavljeni u sredu uveče, Vilders je počeo da govori iskrenije: „Jako dobro razumem da stranke ne žele da rade u vladi sa organizacijom koja traži neustavne mere. Nećemo razgovarati o džamijama, o Kuranu i o islamskim školama,” rekao je on.

Čak i ako Vilders bude spreman da odustane od zahteva za referendumom o izlasku iz EU u zamenu za vlast, njegova pobeda će potresti sve institucije Evropske unije. A ako se stranke centra ponovo okupe da zbace Vildersa, oni će svakako morati da plati za to kasnije, suočavajući se sa ljutitim holandskim glasačima.

Vatreni pristalica Bregzita Najdžel Faraž pokazao je Ujedinjenom Kraljevstvu da ne morate biti na vlasti da biste bili veoma moćan političar.

U svom pobedničkom govoru Vilders je obećao da će se uhvatiti u koštac sa takozvanim „cunamijem iz azila” koji je pogodio Holandiju.

„Glavni razlog zašto su birači podržali Vildersa na ovim izborima bila je njegova antiimigraciona agenda, a drugo i njegov stav o inflacionoj krizi i zdravstvenoj zaštiti“, smatra Sara de Lange, profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Amsterdamu.

Ona je rekla da su glavne političke stranke „legitimisale Vildersa” tako što su imigraciju učinile ključnim pitanjem.

„Birači možda razmišljaju: ako je ovo glavno pitanje, zašto ne glasati za original umesto za kopiju?“ – objasnila je Lange.

Na levom krilu holandske politike, jak učinak kohezivnog saveza laburista i zelenih bio je svetla tačka. Bivši zamenik predsednika Evropske komisije Frans Timermans privukao je mnoge birače na svoju stranu. Ali čak ni kombinovani rezultati ovih utakmica nisu im dali priliku da se približe Vildersu.

U junu sledeće godine 27 zemalja EU održaće izbore za Evropski parlament.

Na dan kada biračko telo bira članove Evropskog parlamenta, u Belgiji će se održati opšti izbori. Lider ekstremne desnice Tom Van Grieken, ciljajući na veliki izborni pomak, čestitao je Vildersu, rekavši: „Stranke poput naše idu napred širom Evrope“.

Slavio je i mađarski premijer Viktor Orban. „Dolaze vetrovi promena!“

 

 

(politika.rs)

 

 

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img