Услед кризе с гасом у Европској унији после смањења испорука из Русије, све више чланица Уније се окреће угљу као привременом средству за суочавање с несташицама и поскупљењем енергената.
Ипак, повратак угљу подстакао је бојазни да би земље Европске уније могле да искористе кризу с гасом да одложе зелену транзицију, преноси Радио слободна Европа (РСЕ) писање светских медија.
Холандија се окренула угљу
Холандија се 20. јуна придружила Немачкој и Аустрији у повратку на енергију угља услед енергетске кризе изазване инвазијом Русије на Украјину.
Холандска влада је саопштила да ће укинути све рестрикције за електране на фосилно гориво, које су морале да ограниче производњу на нешто више од трећине капацитета. Министар за климу и енергетику рекао је да је Холандија „припремила ту одлуку с европским колегама протеклих неколико дана”, преноси Бета.
Берлин и Беч су дан раније објавили сличне мере пошто Москва, суочена с оштрим санкцијама због инвазије на Украјину, смањује испоруке гаса Европи.
Угаљ више није ствар прошлости
Угаљ, који се у Европској унији дуго сматрао горивом прошлости, сада помаже Европи да заштити снабдевање електричном енергијом и да се избори с драматичним порастом цена природног гаса.
И пре руске инвазије на Украјину, у четвртом тромесечју 2021. године, према подацима Дирекције за енергетику ЕУ, струја произведена из угља у Унији је скочила за 19 одсто у односу на годину дана раније више од било ког другог извора енергије, пошто су порасле напетости између Русије и Украјине уочи инвазије крајем фебруара.
Руски гас је прошле године покривао више од 40 одсто укупне потрошње гаса у ЕУ, због чега сада чланице морају да траже алтернативне изворе енергије. Русија је обезбеђивала 27 одсто увоза нафте у ЕУ и 46 одсто увоза угља.
Гасни рат
Објава гасног рата Европској унији из Русије угрожава климатску политику Уније, као и економију и политичку стабилност блока, оцењује Политико и указује да руски председник Владимир Путин смањењем испорука гаса неким од најбољих купаца, врши огроман политички притисак на владе чланица ЕУ, уз могућност да се Европљани смрзавају ако зима буде хладна, док прети рецесија.
Дуж подморског гасовода Северни ток Русија-Немачка сада протиче само 40 одсто нормалне количине гаса, што утиче на испоруке Француској, Италији и Аустрији, као и Немачкој. Руски гасни џин Газпром је претходно обуставио испоруке Пољској, Бугарској, Холандији, Финској и Данској пошто су енергетске компаније у тим земљама одбиле да испуне захтев Кремља да гас плаћају у рубљама.
Окретање угљу у неким земљама како би се обезбедило снабдевање енергијом симболично је незгодно за климатски савесне Европљане, истиче Политико, али и указује да се не очекује да ће ЕУ или њене чланице скренути са курса у напорима да смање емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште.
Потпуно заустављање дотока гаса из Русије у ЕУ, могло би да доведе до економског пада од 1,7 одсто у еврозони следеће године, упозорила је Европска централна банка, уз предвиђање да ће се економија ЕУ опоравити у наредној години. ;
С друге стране, Европска централна банка је навела да би руска економија у том сценарију ушла у озбиљну рецесију с падом какав је забележен после распада Совјетског Савеза.
Енергетска криза
Док поједине чланице ЕУ поново покрећу термоелектране на угаљ, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен каже да земље не би требало да одустану од свог дугорочног настојања да смање употребу фосилних горива и да би фокус требало да остане на улагањима у обновљиве изворе енергије у покушају да избегну енергетску кризу, истиче Фајненшл тајмс.
„Морамо осигурати да ову кризу искористимо да идемо напред а не да се вратимо прљавим фосилним горивима”, рекла је она у интервјуу за британски лист.
Актуелни пораст употребе угља, чак и ако привремен, подстакао је забринутост да би европске земље могле да искористе кризу да одложе прелазак на алтернативне изворе енергије који мање загађују. Чланице ЕУ се суочавају са све већим економским притисцима због мањка енергената, уз раст референтне цене гаса у Европу за више од 50 одсто у протеклој недељи. Гас је у еврозони најмање шест пута скупљи него што је био пре пандемије.
Фон дер Лајен је рекла да ЕУ има спремне ванредне мере за одговор на претњу смањеног снабдевања из Русије, укључујући уштеде енергије и стављање приоритета на индустрије које ће добити гас.
ЕУ, како наводи Фајненшл тајмс, жели да убрза планове за повећање производње из обновљивих извора енергије, док истовремено тражи начине да диверзификује снабдевање гасом, као што је увоз течног природног гаса (ЛНГ) из других региона.
Фон дер Лајен је истакла своје недавно путовање у источни Медитеран, с надом да би снабдевање гасом из морских вода Израела, Кипра и Египта могло да обезбеди додатни ЛНГ за Европу. Она је такође рекла да су произвођачи попут Норвешке и Азербејџана „интензивирали” производњу како би у ЕУ послали алтернативу руском гасу.
(politika.rs)
