Доналд Трамп, осветнички расположени бивши предсједник САД-а, очито је пред повратком на политичку сцену.
Полако се треба навикнути на ту мисао. Најкасније након бруталног изборног пораза Лиз Чеини. Системско кажњавање његове најпознатије унутарстраначке критичарке показује да су сви они који у редовима републиканаца немају Трампову подршку – изгубљени, пише Дојче Веле.
Трампов процес “чистки” у странци даје резултате. Сви они који се безувјетно не подреде Трампу, ти се убудуће не смију називати републиканцима. То је заправо невјеројатан развој догађаја: након јуриша на Капитол, чак и људи из најближег Трамповог окружења су били увјерени у то да је он политички мртвац. И преварили су се.
“Одбијање да се супростави бијесној руљи”
Открића Истражне комисије су додуше шокирала многе Американце. Трампово одбијање да се супротстави бијесној руљи, његови системски покушаји да манипулира изборни резултат у своју корист.
Но, најкасније након претреса његове куће у Мар-а-Лажу, републиканци знају како треба парирати на све те ствари: сваки напад на Трумпа они претварају у мит о корумпираном естаблишменту који свим, па и недозвољеним средствима жели уништити бившег предсједника. То је естаблишмент, кажу они, којему је Трамп најавио борбу. Таква стратегија функционише у Трамповој бирачкој бази: тим је људима већ успјешно у главу убачена “буба” да је сваки напад на Трампа – напад на њих саме.
Али зашто шира јавност толерише тај нечувени развој, преседан у историји? Кључна ствар за његово разумијевање је катастрофални рејтинг Џо Бајдена. Бајденова слабост је Трампова снага. “Је ли вам данас боље него прије четири године?” – тако је Роналд Реган 1980. формулисао једно једноставно, али питање које је у међувремену у САД-у постало пресудно за одлуку о побједи (или поразу) на изборима.
Инфлација, рецесија, експлозија цијена, миграције – и осјећај понижења након хаотичног повлачења америчких трупа из Афганистана. Све то тишти Американце, јако их тишти. Већина би у овом тренутку на Реганово питање вјеројатно одговорила “не”. Под Трампом се живјело безбрижније, рекли би они.
“Правосуђе ће бити резервисано док доказни материјал не буде јасан”
Бајденовим политичким противницима је истовремено јасно да се изборна побједа може постићи само заједничким снагама. Републиканска странка је интерно посвађана, они знају да странке које се примарно баве сама собом, нису атрактивне странке. Бајденовој слабости доприносе и сукоби страначких крила код демократа. Сложно против Бајдена: само Трамп то може и само он може у том успјети захваљујући новим слојевима бирача које је успио “придобити” као подршку републиканском табору. И зато ту нема мјеста за “сметала”, и зато они морају отићи, и зато је Чеини морала отићи.
И сад, након њезине политичке деструкције, чини се да Трампа може зауставити само још – правосуђе. Вал згражања због претреса његове куће даје наслутити што би се могло догодити у случају да буде подигнута оптужница против Трампа. Након два неуспјешна покушаја опозива, и министар правосуђа Мерик Гарланд зна камо би могао одвести нови процес против Трампа: у екстремном случају на руб грађанског рата.
Како би се очувао социјални мир, правосуђе ће вјеројатно бити резервисано све док доказни материјал не буде посве јасан и недвосмислен. И док се истражни поступак наставља, Трамп са свог пута према Бијелој кући миче једну препреку за другом. Мицањем Лиз Чеини направио је велики корак према напријед, преноси Аваз.
(agencije)
