Svijet srlja u propast

Svet srlja u propast, složili su se juče učesnici dva međunarodna foruma: oko 2.000 zvanica Svetskog ekonomskog foruma (SEF) u Davosu (23–27 maj), i globalnih eksperata na UN samitu „Globalne platforme za snižavanje rizika od (prirodnih) katastrofa” na Baliju (23–28 maj).

Izuzev te apokaliptične procene, Davos i Bali prvog dana rada oba foruma nisu mogli biti dalje jedni od drugih u procenama vinovnika, uzroka i puta za spasavanje čovečanstva.

- Reklama -

„Davos i Bali, kao da nisu s iste planete”, primećuje profesor Džem Bendel sa Univerziteta Kambrija, ekspert UN i član lige Mladih globalnih lidera SEF-a. Bilo kako bilo, teme dva spomenuta skupa na prvi pogled zvuče slično.

Na Baliju, glavna tema debate je „Naš svet je u opasnosti: transformacija upravljanja za otpornu budućnost”. U Davosu se oko 2.000 probranih zvanica sastaje oči u oči, prvi put u istoriji SEF-a, u proleće umesto u januaru (nakon dvogodišnje „korona pauze”) da bi razmenili mišljenja povodom teme: „Istorija na prekretnici, radeći zajedno na obnavljanju poverenja”.

Sa Balija, poruka je košmarna. „Čovečanstvo je skršilo sopstvenu percepciju rizika, zavaravajući se neosnovanim optimizmom, potcenjivanjem klimatskih i drugih globalnih trendova i uverenjem u (svoju) nepobedivost. Svesno ignorisanje ovih rizika i odbijanje njihovog integrisanja u donošenje odluka efektivno vodi finansiranju sopstvenog uništenja čovečanstva”, upozorava Amina Mohamed, zamenik generalnog sekretara UN.

Tekući globalni privredni, politički i finansijski poredak gura svet u situaciju u kojoj će se do 2030. godine svake godine događati 530 prirodnih nepogoda, koje će najsiromašniji svet, pogotovo u Aziji, gurnuti u još dublju bedu – još 37,6 miliona ljudi skliznuće pritom u akutnu nemaštinu, navodi se u izveštaju UN spremljenom za forum na Baliju.

Prirodne katastrofe u najavi mogle bi se izbeći kad bi države investirale vreme i resurse da razumeju i umanje preteće izazove, smatra Mami Mizutori, šef UN agencije za smanjivanje prirodnih katastrofa (UNDRR). Usput, osiguravajuća društva bogatog sveta, smatra UN, imala bi tu značajnu ulogu, od 1980. godine tek 40 odsto štete izazvane prirodnim nepogodama pokriveno je odštetnim ugovorima. Pritom, u zemljama u razvoju i onim najsiromašnijim, osiguravajuća društva ulaze u kompenzaciju tek 10 odsto takvih gubitaka.

Najbogatiji deo zapadnog sveta, koji se ove sedmice pojavljuje u Davosu, egzistencijalnu pretnju čovečanstvu danas vidi na drugoj strani.

„Globalna ekonomija suočava se s možda najvećim ispitom od Drugog svetskog rata”, upozorila je juče u Davosu Kristalina Georgijeva, izvršni direktor MMF-a. Prema njenim rečima, „ruska invazija (na Ukrajinu) razara živote, obara privredni rast, potpiruje inflaciju”, te stoga „države ne smeju da se predaju pred snagama geopolitičke fragmentacije koje će svet učiniti siromašnijim i opasnijim”, dodala je.

Obraćanje predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog učesnicima skupa u Davosu (Foto
AP/M. Schreiber)

Šta organizatori SEF-a 2022 misle o Rusiji, vidljivo je iz činjenice da su elitno zdanje u Davosu koje su na prethodnim forumima koristili zvaničnici Moskve i ruska finansijska elita, ustupili visokim predstavnicima Ukrajine. Dok je Rusima unapred zabranjeno učešće na ovogodišnjem SEF-u, nekadašnja „Ruska kuća” u Davosu, ovog puta nosi ime „Kuća ruskih ratnih zločina”. S te platforme organizatora, ukrajinski lider Volodimir Zelenski u svom video-istupanju i visoki zvaničnici Kijeva na skupu u Davosu poslali su svetu juče jasne poruke.

„Istorija je na prekretnici. Ovo je stvarno pravi trenutak da se odluči da li će sirova sila zavladati svetom”, izjavio je Zelenski.

Po njegovom uverenju, Rusiju treba podvrgnuti „maksimalnim sankcijama, uvesti naftni embargo, zabraniti rad ruskim bankama i prekinuti bilo kakvu trgovinu s Rusijom”. Ukrajinski lider istovremeno je ponudio „državama partnerima, gradovima i kompanijama da preuzmu patronat nad pojedinim regionima i gradovima (u Ukrajini), kao što su to već učinile Danska i Evropska unija”, dodao je Zelenski. O kakvoj vrsti „patronata” je reč, nije objasnio.

U međuvremenu, predsednik SEF-a Berge Brende založio se za „Maršalov plan” za Ukrajinu, „postojao ili ne postojao mirovni sporazum”. Prema njegovom mišljenju, obnova Ukrajine trebalo bi svakako odmah da obuhvati teritorije pod kontrolom Kijeva.

Šta na sve to da kaže globalna finansijska elita i oko 50 visokih političkih zvaničnika okupljenih u Davosu?

„Milijarderi su pristigli u Davos da proslave neverovatno uvećavanje svog imetka tokom pandemije i nakon nje”, jetko primećuje nevladina organizacija „Oksfam”. Prema njenoj proceni, pandemija korone stvarala je novog milijardera svakih 30 sati, dok bi zbog novonastale „opšte situacije” sada po milion ljudi u istom vremenskom okviru mogao da otkliza u ekstremno siromaštvo.

Vučić u Davosu

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boraviće danas i sutra u Davosu, gde će prisustvovati godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma, javlja Tanjug.

Tokom dvodnevnog boravka u Davosu on će učestvovati na sesiji „Diplomatski dijalog na temu zapadnog Balkana”, kao i u diskusiji na temu „Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti”. Na ovogodišnjem forumu predsednik će imati i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

 

 

 

 

(politika.rs)

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime