Странке владајуће коалиције у Њемачкој постигле су начелни споразум око реформе закона о стицању држављанства. Закон доноси многе олакшице у успоредби с данашњом праксом.
Социјалдемократска странка Њемачке (СПД) и Зелени су били задовољни реформом закона о држављанству, сада је и трећа странка у влади, Либерално-демократска странка (ФДП) дала зелено свјетло.
Како су пренијели њемачки медији, нацрт закона иза којег су министарка унутарњих послова Ненси Физер (СПД) и министар правосуђа Марко Бушман (ФДП) отвара могућност уписа у њемачку књигу држављана већ након пет година сталног боравака умјесто досадашњих осам и олакшава се добијање њемачког пасоша странцима.
За особе које су се посебно истакле у интеграцији кроз познавање њемачког или друштвено корисни рад, могуће је подношење захтјева већ након три године, пренијели су њемачки медији.
Олакшан је приступ држављанству и дјеци странаца ако један од родитеља већ најмање пет година живи у Њемачкој.
Излазак у сусрет првој генерацији такозваних гастарбајтера је и ново правило по којем ће за особе старије од 67 година при подношењу захтјева за држављанством бити довољан ниво “једноставног усменог споразумијевања” на њемачком језику умјесто писменог доказа.
Највећа досадашња препрека код уласка у њемачко држављанство за странце који већ дуже вријеме живе у Њемачкој је услов по којем су се подносиоци захтјева морали одрећи свог досадашњег држављанства.
То посебно вриједи за држављане Турске, који представљају и најбројнију заједницу странаца у Њемачкој.
Такође, убудуће више неће бити потребно одрицање од досадашњег држављанства.
Влада је то објаснила чињеницом како ово правило “не одговара ситуацији у пракси” по којој је већина нових њемачких држављана из овог или оног разлога посљедњих година задржавала своје старо држављанство.
Ово правило ни до сада није вриједило за држављане Европске уније или ако је испис из старог држављанства, као што је то случај у неким земљама, немогућ.
ФДП је до краја инзистирао на томе да се могућност уласка у њемачку књигу држављана онемогући починиоцима неких кривичних дјела.
Тако су особе осуђиване због кривичних дјела са расистичком или антисемитском позадином искључене од могућности уласка у њемачку књигу држављана.
Даљња препрека за неке потенцијалне нове власнике њемачког пасоша би био и услов “економске интегрисаности” подносиоца захтјева.
То конкретно значи да њемачки држављани не могу постати они који примају социјалну помоћ.
Али и ту има изузетака, рецимо код “гастарбајтера” прве генерације коју су, не својом кривицом, остали без посла као и за родитеље малољетне дјеце и у случају када ради само један родитељ.
Изузеци у овом поглављу би вриједили и за бивше “гастарбајтере” из ДДР-а при чему се углавном ради о држављанима Вијетнама који су у осамдесетима долазили на рад у Источну Њемачку.
Реформа закона о држављанству дио је свеобухватног пакета законских промјене којом влада Олафа Шолца жели модернизовати законе о странцима и Њемачку учинити атрактивнијом за усељенике.
“Усељеници више неће бити присиљени одбацити дио свог досадашњег идентитета”, рекла је Физерова, коментаришући за Süddeutsche Zeitung укидање правила о забрани двоструког држављанства.
Сматра да ће процес стицања држављанства погодовати и бољој партиципацији у друштвеном животу Њемачке, као што је то на примјер бирачко право.
Нацрт закона је упућен савезним земљама на разматрање, а службено би га влада требала прихватити до љетне паузе. У парламентарну процедуру би закон требао бити послан на јесен.
(DW)