Због коронавируса су од почетка 2020. године уведена многа правила и мјере опреза како би се што боље сузбило ширење овог вируса. И док су многе земље у карантину, а наша свакодневница умногоме уздрмана новонасталом ситуацијом, поставља се питање – како ће свијет изгледати послије свега?
Јасно је да су нова правила била неопходна, но исто тако је врло очигледно колико она штете економији, привреди и многим другим аспектима, па је стога питање када ће државе започети са попуштањем строгих мјера. До када ћемо живјети у карантину? Да ли ћемо чекати вријеме када ћемо сви стећи имунитет на вирус или пак проналазак вакцине за COVID-19? Чак и када се број новозаражених смањи или сведе на нулу, опет постоји шанса за појавом другог вала заразе, због чега је важно остати опрезан.
Биће то, како пише Jutarnji.hr, “ново нормално” за све нас, те ћемо се на то морати навикнути. А и то “ново нормално” ће се у нијансама разликовати у свакој држави, те није познато до када ће трајати.
Руковање ћемо избјегавати те ћемо морати пронаћи и нове начине да тренирамо, дружимо се, купујемо, радимо… а све то у циљу очувања властитог здравља, као и здравља људи око нас.
Напримјер, Норвешка, Данска, Чешка и Аустрија ће због пада новозаражених од сутра полако попуштати мјере опреза, а на сличан потез се одлучила и Италија, потакнута падом новозаражених и бројем пацијената на интензивној њези. Настава ће у Данској бити настављена од 15. априла, када се отварају вртићи и школе, а њихов примјер слиједи Норвешка која ће исто урадити већ 20. априла.
Но, ове двије државе још увијек не планирају отварати ресторане, средње школе, библиотеке и цркве. То планирају урадити тек почетком маја, док ће јавна окупљања забранити све до аугуста ове године. Норвешка премијерка Ерна Солберг објаснила је како је ово лагано попуштање мјера асоцира на ходање по конопцу, али како је свјесна да се заједница мало-помало може отварати.
Одлуком аустријског канцелара Себастијана Курца од сутра (14.4.) отвориће се мале продавнице, а већ од 1. маја и већи тржни центри, као и фризерски салони. Но и то ће бити измијењено, шопинг ће бити ограничен и у једној продавници ће бити могућ улаз ограниченом броју људи, а сви ће морати носити заштитну опрему.
Jutarnji.hr провјерио је каква је ситуација у Хрватској, питавши директора Хрватског завода за јавно здравство Крунослава Цапка да им предочи ситуацију. Цапак је у почетку разговора одмах нагласио како се Хрватска још увијек не налази пред периодом у којем је могуће попуштање мјера, као и да не вјерује да Аустрија треба журити с таквим одлукама.
“У складу с епидемиолошким условима ћемо попуштати у ономе што највише смета привреди, попут путовања из жупаније у жупанију, општине у општину, увођења јавног превоза… Али ништа од тога сада није ‘на столу’. Могуће да ће број новозаражених опасти и ситуација се поправити, па ћемо моћи ‘плесати с мјерама’, али друштвено дистанцирање ће остати као правило све док не будемо имали цјепиво или вирус не попусти”, објашњава Цапак.
Амерички институт за метрику и процјене у здравству (IHME) из Вашингтона, на основу доступних база података објавио је своја предвиђања: У првом валу пандемије у Европи ће преминути 151.680 људи, а у САД-у 81.766. С друге стране, Њемачки експерти предвиђају да ће вакцина за COVID-19 бити откривено тек 2021. године, а чак и онда када оно буде доступно – проћи ће одређени период прије него се сви вакцинишу и заштите.
Стручњаци из свих дијелова свијета савјетују да се правило друштвеног дистанцирања одржи још неколико мјесеци, па чак и онда када први вал почне сплашњавати. Објаснили су и како ће у наредном периоду све оно што се може обављати онлине остати тако, па ће се тако наручивати храна, одјећа, плаћати рачуни, одржавати састанци… Но вјерују и како ће се у наредном периоду тражити солуција за неке ствари, напримјер, у театрима ће одвајати сједишта како би људи били заштићени док гледају представе.
Осим тога, уређаји за мјерење тјелесне температуре бит ће доступни свуда, ноћни клубови би могли тражити доказ о имунитету, а већ се воде дебате да ли ће доказ о постојању антитијела у крви ускоро бити потребан како би се слободно шетало и одлазило на посао. Закључак је у свим дијеловима свијета исти, дилеме с којима се суочавамо и које нам тек стижу у сусрет су велике, а само постепено и уједињено можемо савладати коронавирус.
(jutarnji.hr)
