Rusija i Kina su u proteklih pet godina udvostručile trgovinski promet sa 111 na 227,8 milijardi dolara, a više od 90 odsto obračuna između kompanija je u nacionalnim valutama
Ruski predsednik Vladimir Putin stigao u dvodnevnu posetu Kini da produbi više nego odličnu stratešku saradnju s predsednikom druge ekonomije sveta Si Đinpingom.
Samit lidera Kine i Rusije, koje su pre dve godine proglasile „partnerstvo bez ograničenja”, dolazi neposredno pošto je Putin posle inauguracije preuzeo peti predsednički mandat, a Si se vratio s evropske turneje, tokom koje je posetio Francusku, Srbiju i Mađarsku.
Kako je saopštio Kremlj, Putin i Si će detaljno razmeniti mišljenja o najhitnijim međunarodnim i regionalnim pitanjima, a posle razgovora je planirano potpisivanje zajedničke izjave šefova država i niza bilateralnih dokumenata. Dvojica predsednika prisustvovaće i svečanoj večeri povodom obeležavanja 75 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa i otvaranja „Godina kulture” Rusije i Kine.
S Putinom u Kinu dolaze i njegovi najbliži saradnici – novi ministar odbrane Andrej Belousov, šef diplomatije Sergej Lavrov, sekretar Saveta za bezbednost Sergej Šojgu i savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov.
Ovo je drugi Putinov dolazak u Peking posle samo osam meseci. Tada je prisustvovao trećem forumu kineske globalne inicijative „Pojas i put”. Ruski predsednik je za agenciju Sinhua rekao da je partnerstvo Kine i Rusije na nivou bez presedana i da obe zemlje odbacuju pokušaje Zapada da nametne svoj lažni i licemerni poredak, zasnovan na izmišljenim, mitskim pravilima.
„Upravo je nivo strateškog partnerstva između naših zemalja, koji je bez presedana, odredio da odaberem Kinu kao prvu državu koju ću posetiti nakon zvaničnog stupanja na dužnost predsednika Rusije”, istakao je Putin.
Dodao je da se podudaraju stavovi Moskve i Pekinga o ključnim pitanjima iz međunarodne agende i da prilikom sastanaka s predsednikom Kine razmenjuje mišljenja o aktuelnim pitanjima.
Rusija i Kina, naglasio je Putin, zalažu se za vladavinu međunarodnog prava i sveobuhvatnu bezbednost uz centralnu ulogu UN. Ruski lider je izjavio i da podržava kineski plan za rešavanje rata u Ukrajini, rekavši da Peking, koji želi da se pozicionira kao pošten posrednik, u potpunosti razume situaciju. Dodao je da je glavni problem pregovora o Ukrajini – pouzdanost garancija, budući da Zapad preferira svetski poredak koji nije zasnovan na međunarodnom pravu, već na sopstvenim pravilima.
Ruski predsednik će u Pekingu razgovarati i s premijerom Li Ćengom o bilateralnoj saradnji u oblasti trgovine i ekonomije i humanitarnim poslovima. Drugog dana posete Putin će u Harbinu, glavnom gradu provincije Hejlongđang, prisustvovati otvaranju četvrtog rusko-kineskog foruma o međuregionalnoj saradnji, a predviđen je i razgovor sa studentima tamošnjeg Instituta za tehnologiju.
Kineski ambasador u Moskvi Džang Hanhui za „Raša tudej” kaže da je predsednička diplomatija osnovna garancija da kinesko-ruski odnosi napreduju glatko i stabilno. Džang je Putina nazvao starim prijateljem Si Đinpinga i kineskog naroda kome je njegova država poželela dobrodošlicu u prvu posetu nakon preuzimanja novog šestogodišnjeg mandata. Podsetio je i da je Si u martu prošle godine, pošto je na 14. Nacionalnom narodnom kongresu izabran za predsednika, odlučio da u svoju prvu inostranu posetu ode u Moskvu.
Dalje zbližavanje Moskve i Pekinga logično je u situaciji kad Bela kuća Kinu smatra svojim najvećim konkurentom, a Rusiju najvećom državnom pretnjom. Putin se snažno okrenuo Kini nakon što su SAD i njihovi saveznici pokušali da ekonomski i politički izoluju Rusiju kao kaznu za rat u Ukrajini. To je dovelo do trgovinskog buma između dve zemlje.
Rusija i Kina su u proteklih pet godina udvostručile trgovinski promet sa 111 na 227,8 milijardi dolara, a više od 90 odsto obračuna između kompanija je u nacionalnim valutama. U prvom kvartalu ove godine bilateralna trgovina između Kine i Rusije dostigla je 56,8 milijardi dolara, što je povećanje od 5,2 odsto na godišnjem nivou, prema zvaničnim statističkim podacima.
Putin za kinesku agenciju kaže da ovi rezultati u svetlu ekonomskog haosa na Zapadu potvrđuju da je izabrani suvereni kurs ispravan. Ali dok se Putin hvali svojim prijateljstvom sa Sijem, kineski predsednik možda ima razloga za brigu, ocenjuje Bi-Bi-Si. SAD su najavile niz novih sankcija protiv banaka i kompanija sa sedištem u Pekingu i Hongkongu koje sarađuju s Moskvom jer im navodno pomažu da se izbegnu postojeća ograničenja u uvozu robe dvostruke namene, koja se može koristiti i u vojnoj industriji.
Na nedavnom sastanku u Parizu s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, Si je obećao da Kina neće prodavati oružje Rusiji i da će kontrolisati protok roba dvostruke namene.
Prema navodima „Saut Čajna morning posta”, oko 80 odsto plaćanja između Kine i Rusije od marta je suspendovano zbog sankcija Zapada. Kako se konstatuje u izveštaju Instituta Čongjang za finansijske studije Univerzitetu Ženmin u Pekingu, ovaj zastoj u plaćanju je „ozbiljno uticao na normalne trgovinske i komercijalne odnose”. Stoga kineski stručnjaci smatraju da treba hitno otvoriti nove kanale plaćanja i poravnanja i naći način da se reši opasnost od sekundarnih sankcija prema finansijskim institucijama.
(politika.rs)
