Европске берзе енергената јуче су, трећи дан заредом, наставиле да обарају цене природног гаса (око 88,92 евра за мегават-сат), након што им је постало јасно да је Брисел у мечу против „гасне рубље” изгледа ипак поражен.
Наиме, након што је најмање 20 европских енергетских компанија дискретно испунило захтеве испостављене мартовским указом шефа Кремља Владимира Путина, односно отворило два рачуна у Гаспромбанци, један у еврима, а други у рубљама и тим каналима подмирило пристижуће обавезе, Брисел је ревидирао сопствене смернице за даље трансакције у бизнису европске набавке стратешког енергента.
„Двадесет европских компанија отворило је рачуне у Гаспромбанци како би се уплате у еврима замениле у рубље, док је још 14 фирми затражило неопходну документацију за такве трансакције”, известио је „Блумберг”.
Крајем априла председница Европске комисије (ЕК) Урсула фон дер Лајен изричито је упозорила европски енергетски сектор у бизнису с „Гаспромом” да никако не отвара рачуне у банци руске мегафирме, поготово да се компаније не упуштају у конверзију уплата у еврима (за већ испоручени гас) у рубље.
Водећи снабдевачи немачког, италијанског и других националних тржишта унутар ЕУ суочили су се тада с дилемом – да ли да се повинују политичком диктату Брисела кад им рачуни од „Гаспрома” крајем маја стигну на наплату, или да ризикују да доживе судбину Пољске и Бугарске, којима је „гасна славина” у Москви заврнута оног тренутка кад су одбиле да прихвате нови платни режим који је наметнула Москва.
У међувремену, „Гаспром” је европским клијентима недавно олакшао ситуацију (око тога ко одређује курс замене две валуте), објавом да у ту валоризацију новца неће бити уплетена Централна банка Русије, која је под западним санкцијама, већ да ће трансакције евра у рубље бити обављане преко рачуна код руског Националног клириншког центра.
Суочен с брзим маневрима бројних европских енергетских фирми, неспремних да испадну из гасног бизниса с Русима, италијански премијер Марио Драги поручио је да нигде не пише да је забрањено наставити набавке сибирског енергента. У нелагоди, и истовремено све више свестан тешких привредних и финансијских последица пет пакета санкција против Русије по привредни раст и инфлацију у ЕУ, Брисел је прошлог петка, иза затворених врата, одустао од претњи домаћем енергетском сектору.
У саопштењу у понедељак, ЕК је истакла да санкције не спречавају компаније да отворе рачуне у за то утврђеној банци, да могу да плаћају руски гас све док то чине у валути предвиђеној постојећим уговорима и да известе да је трансакција завршена кад на рачун депонују средства у валути плаћања, пренеле су агенције. Према упуту Брисела, европске енергетске компаније треба да дају „јасну изјаву” да кад изврше плаћање у еврима или доларима, сматрају да су њихове обавезе према постојећим уговорима извршене. Коме дотичне фирме треба да дају ту „изјаву” и евентуално у којем тренутку, остало је недоречено.
Брисел је јуче ипак заоштрио своју преговарачку позицију према енергетском сектору ЕУ.
„Отварањем рачуна у рубљама у руској банци за плаћање гаса биле би прекршене санкције против Москве”, саопштио је портпарол ЕК, а пренеле агенције. У међувремену, намера Урсуле фон дер Лајен изречена 4. маја да ће ЕУ „у наредних неколико дана” да уведе потпуну забрану бизниса с руском нафтом, под све већим је знаком питања након низа неуспешних рунди преговора чланица уније о „шестом пакету санкција”, који је требало да обухвати и нафтни ембарго. Након последње рунде, у понедељак, мађарски министар иностраних послова Петер Сијарто истакао је да „Будимпешта тим поводом није добила ниједан озбиљан предлог од ЕК”.
Према Сијарту, Мађарској је, да би одустала од најављеног вета на „шести пакет”, за одвикавање домаће привреде од руске нафте и техничко прилагођавање још непознатим новим енергетским ослонцима, неопходно најмање пет година и уз то између 15 и 18 милијарди евра нових инвестиција. Будимпешту јако занима колико је од тог новца спремна да јој пружи ЕК.
Поред Мађарске, на састанку у Бриселу у понедељак и бугарски премијер Кирил Петков упозорио је да његова земља у овом тренутку није спремна да са „90 одсто зависности од руске нафте и гаса, преко ноћи падне на нула извора енергије”. Каква је судбина бриселске замисли о нафтном ембаргу Русији, за сада је неизвесно. Ђузеп Борељ у понедељак није звучао оптимистично: „Мађарска је истакла економске, а не политичке разлоге свог отпора. Неизвесно је да ли ће за усвајање ’шестог пакета’ бити потребно недељу или две, или више седмица.”
Брисел очекује да би се тема нафтног ембарга можда могла разрешити усвајањем неког формата предлога Фон дер Лајенове, на неформалном скупу лидера ЕУ 30. и 31. маја.
Да је Брисел у некој врсти „ћорсокака” кад је реч о најављеном ембаргу, можда сведочи и најновији предлог с оне стране Атлантика. Наиме, званични Вашингтон најавио је да ће на предстојећем самиту Г-7 ове седмице предложити да европске државе уведу тарифе на руску нафту као бржу алтернативу потпуном нафтном ембаргу, јавио је Ројтерс. Усред овог надгорњавања ЕК је у првој званичној процени од избијања сукоба у Украјини оштро снизила процену привредног раста еврозоне (2,7 одсто) ове године и драстично подигла очекивану стопу инфлације (на око 6,1 одсто), правдајући ове трендове понајпре забрињавајућим растом цена енергената. С друге стране, руска рубља проглашена је на финансијским берзама за валуту с најбољим резултатима ове године, порастом вредности од 21 одсто у односу на евро и 15 одсто према америчком долару.
У својој одлучности да Европљане „одвикне” од руског енергента, Европска комисија данас излази с предлогом плана како да унија до краја године снизи своју „сибирску зависност” за две трећине.
(politika.rs)
