Stalni predstavnik Poljske pri Ujedinjenim nacijama Kšištof Ščerski zatražio je okončanje diplomatske misije, nakon što su ostavke podneli ambasadori u Kini i Rumuniji. Sukob predsednika Karola Navrockog i vlade Donalda Tuska oko kontrole nad Ustavnim sudom preneo se i na diplomatsku službu
Ustavna kriza u Poljskoj izazvala je nove potrese u diplomatskom koru, pošto je stalni predstavnik te zemlje pri Ujedinjenim nacijama Kšištof Ščerski zatražio da bude razrešen dužnosti. Njegova odluka usledila je posle ostavki poljskih ambasadora u Kini i Rumuniji, koji su otvoreno osporili postupke vlasti u Varšavi povodom dešavanja u Ustavnom sudu.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Maćej Vjevjur saopštio je u ponedeljak, 2. novembra, da je Ščerski zatražio skraćenje diplomatskog mandata, a da je šef poljske diplomatije Radoslav Sikorski prihvatio njegov zahtev.
„Ambasador Kšištof Ščerski obratio se ministru spoljnih poslova Radoslavu Sikorskom sa zahtevom za skraćenje svoje diplomatske misije pri Ujedinjenim nacijama. Ministar Sikorski je prihvatio taj zahtev. Ambasador Ščerski završiće misiju još ovog meseca”, saopštio je Vjevjur na društvenoj mreži Iks.
Ščerski je treći visokorangirani poljski diplomata koji napušta funkciju nakon eskalacije sukoba oko Ustavnog suda. Iako u zvaničnom saopštenju nije naveden razlog njegovog odlaska, šef predsedničkog Biroa za međunarodnu politiku Marćin Pšidač ocenio je da je politička pozadina odluke nedvosmislena.
„Posle ambasadora Poljske u Kini i Rumuniji, ovo je već treći visokorangirani diplomata koji ne želi da svojim imenom pokriva bezakonje vlade Donalda Tuska. Kontekst je očigledan”, poručio je Pšidač.
Ambasadori odbijaju da predstavljaju politiku vlade
Prvi je ostavku podneo ambasador Poljske u Kini Jakub Kumoh, koji je 30. oktobra saopštio da zbog događaja u zemlji više ne može da obavlja diplomatsku funkciju.
„S obzirom na događaje u zemlji, zaključio sam da nije moguće da nastavim da obavljam dužnost ambasadora Republike Poljske. Podneo sam ostavku i zahtev za opoziv”, naveo je Kumoh.
Bivši predsednik Poljske Andžej Duda kasnije je izjavio da je Kumoh odbio da diplomatskim kanalima prenese objašnjenje vlasti u Varšavi o dešavanjima u Ustavnom sudu, jer je smatrao da sadržaj dobijene instrukcije ne odgovara istini.
Ostavku je potom podneo i ambasador Poljske u Rumuniji Pavel Soloh, nekadašnji šef Biroa za nacionalnu bezbednost.
„Zbog pokušaja protivzakonitog preuzimanja Ustavnog suda, ne vidim mogućnost da nastavim da obavljam funkciju ambasadora Republike Poljske u Rumuniji”, saopštio je Soloh, navodeći da je o svojoj odluci obavestio predsednika Karola Navrockog i ministra Sikorskog.
Šef poljske diplomatije kritikovao je način na koji su ambasadori saopštili svoje odluke, posebno istupe na društvenim mrežama, ocenivši da takav postupak nije profesionalan.
Sukob oko Ustavnog suda podelio državni vrh
Politička kriza naglo je eskalirala 30. oktobra, kada je sudija Ana Korvin-Pjotrovska donela odluku o privremenom udaljavanju predsednika Ustavnog suda Bogdana Svjenčkovskog i njegovog zamenika Bartlomjeja Sohanskog sa rukovodećih dužnosti i preuzela upravljanje tom institucijom.
Predsednik Poljske Karol Navrocki ocenio je taj postupak kao pokušaj nasilnog preuzimanja Ustavnog suda, prekinuo posetu Senegalu i vratio se u Varšavu.
Premijer Donald Tusk, međutim, podržao je promene u rukovodstvu suda, tvrdeći da je reč o neophodnim merama za uspostavljanje vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa.
Sukob ima korene u višegodišnjem sporu oko izbora ustavnih sudija i nadležnosti državnih institucija. Vlada Donalda Tuska nastoji da promeni sistem uspostavljen za vreme prethodne vlasti stranke Pravo i pravda, dok predsednik Navrocki i opozicija osporavaju zakonitost pojedinih poteza vladajuće koalicije.
Ispred sedišta Ustavnog suda organizovani su protesti, a policija je obezbeđivala zgradu tokom sukoba pristalica suprotstavljenih političkih tabora.
Odlazak trojice ambasadora pokazuje da spor više nije ograničen na pravosudne institucije i odnose vlade i predsednika. Neslaganja su zahvatila i diplomatsku službu, čiji predstavnici sada javno dovode u pitanje mogućnost da nastave da zastupaju državu u uslovima oštrog sukoba njenih najviših institucija.
(politika.rs)
