Сјевер Европе ће се ускоро борити са поплавама и пожарима, чак и са загријевањем, а југ са сушом, врућином у градовима и драстичним падом пољопривреде, које ће озбиљно угрозити економију Европске уније, преноси најновија истраживање лист Политико.
То укључује више од 100 научних радова, интервјуа са научницима из области климе и процурјелог нацрта сљедећег извештаја УН-овог Међувладиног одбора за климатске промене (ИПЦ), студије на 4.200 страница која је најнапреднија наука досадашње испитивање утицаја климатских промјена на наш свијет.
Нацрт извештаја ИПЦ – који треба да буде објављен сљедеће године – предвиђа дивљање климатских промјена, посебно у сиромашним земљама.
Водећи свјетски научници о клими упозоравају да милијарде људи ризикују хроничну несташицу воде, да ће десетине милиона људи бити изложени глади, а мјеста у близини екватора доживјеће неодрживу врућину, уколико се не предузму кораци за изградњу одбране од климатских шокова и брзо смањење емисија гасова.
То што ће негдје другдје бити горе не значи да је Европа безбједна, наводи Политицо.
„Читава европска популација још увек нема добро разумијевање за ово”, рекао је Пирс Форстер, директор Присли међународног климатског центра при Универзитету у Лидсу. „Они не знају како ће климатске промјене лично утицати на њих.” Форстер, који је водећи аутор у дијелу извјештаја ИПЦ-а.
ЕУ процјењује да је током врућине 2003. године умрло око 80.000 људи. Најновија истраживања показују да ће таквих љета бити узнемирујуће много, пише Политико.
Лист наводи да, према научницима, врућина буквално излуђује. Италијански истраживаци открили су снажну везу између психијатријских хитних случајева и дневне температуре. Самоубиства су се удвостручила у Москви током топлотног таласа 2010. У Мадриду, случајеви породичног насиља и убиства жена од стране партнера скачу када температура пређе 34 степена.
Вруће ноћи доносе климатску несаницу.
Политико упозорава да не помажемо себи, јер је већи део Европљана своје домове направио у џиновским бетонским лонцима који концентришу топлоту, те да су градови за 5 до 10 степени топлији од околних крајева. На југу ће, пише лист, доћи до највећих пораста.
У Риму и другим медитеранским градовима врућина ће постати толико интензивна да традиционални архитектонски системи који се ослањају на природну вентилацију више неће функционисати .
Лист упозорава да је, такође, Европа све старија и рањивија, а старије особе изложене су великом ризику да умру од топлотног стреса и топлотног удара.
Стара тијела се троше топлотом, чинећи их подложнијим астми или кардиоваскуларним и респираторним болестима.
При нижим порастима температуре, опасност је концентрисана у Јужној и Централној Европи, али ако загријевање достигне 3 степена, 200 милиона Европљана, не само на југу, већ и на сјеверу и у Великој Британији, живјеће са великим ризиком од топлотног стреса.
Без брзих промјена у изграђеном окружењу, ЕУ каже да би екстремне врућине могле да убију 95.000 Европљана сваке године – више од 30 пута од тренутне просјечне стопе.
Политико тврди да је Европи суђено да постане врући континент. Сјеверни Европљани суочавају са мање стрмим порастом температуре, али они морају да почну размишљати као јужњаци. Добра вијест за бар неке европске пољопривреднике је да климатске промјене могу донијети топлије зиме, дуже сезоне раста и више кише што значи да ће дијелови Европе, посебно сјевер, произвести више хране него данас.
За друге дијелове континента, међутим, топлији свијет представља катастрофу. Више географске ширине постаће влажне, док ће Јужна Европа пресушити.
Очекује се да ће суше бити све чешће и екстремније. Нацрт ИПЦ-а у јужној Европи упозорава да ће више од трећине становништва имати мање воде него што им је потребно. Ако температуре порасту за 3 степена, региони који пате од суше у Европи могу се удвостручити са 13 на 26 процената.
Најтеже ће бити погођена подручја која се граниче са Медитераном, с тим што ће се удио земљишта који редовно доживљава сушу повећати са 28 на 49 процената у најекстремнијим случајевима. Неки дијелови Пиринејског полуострва могли би бити сушни сваке године више од седам мјесеци.
Губитак кише отежаће узгој многих основних усјева у Јужној Европи, а традиционални усјеви ићи ће на Сјевер. Приноси пшенице у Јужној Европи – где су је узастопне цивилизације гајиле хиљадама година – падаће за 12 посто, док ће на сјеверу расти 5 посто.
Чак и на 1,5 степени загријевања биће готово немогуће узгајати кукуруз у већем дијелу Шпаније, Француске, Италије и Балкана без наводњавања. У културној катастрофи за Италију, најбољи парадајз једног дана могао би бити њемачки.
Климатске промјене могле би бити криза јавног здравља у будућности и повратка болести попут маларије и вируса западног Нила, упозорава се у истраживању које је спровео Политико.
(srna)
