Све што иоле подсећа на ризик – посебно ако је повезан с пословањем с Русијом – што јефтиније. Злато све скупље. Нафта и гас без кочнице. Амерички долар у успону. Евро у паду (1,122 долара), као и вредност свега што потиче из Европе.
То је укратко опис јучерашње пословне унезверености на светским берзама суоченим с неизвесним током и финансијски још неизрачунљивом ценом украјинске кризе.
„Инвеститори ће следећих седмица морати да покажу челичне живце због непредвидивости трговине стратешким сировинама, акцијама и валутама широм света. Услед неизвесних геополитичких фактора, следи ’бежање’ великог новца у државне обвезнице и злато, као и јагма за готовином, макар привремено”, јучерашња је процена лондонског Ситија.
На таласу сличних процена, цене барела нафте (и северноатлантског „брента” и лаке тексаске нафте), пробиле су јуче баријеру од 100 америчких долара, први пут од лета 2014. године, и наставиле с растом. „Брент” је јуче после подне надмашио цену од 105 долара, када су берзански спекуланти отворили кладионицу да ће – ако дође до ескалације украјинске кризе – мерна јединица покретачке сировине светске индустрије пре краја фебруара достићи вредност од 120 долара. Истовремено, цена унце злата порасла је јуче за читав 61 долар, достигавши вредност од 1.970 долара, с тенденцијом успона на 2.000.
У међувремену, цена гаса у Европи скочила је јуче за 35 одсто, премашивши ниво од 1.400 долара за 1.000 кубних метара, показују подаци лондонске берзе. Гас за испоруку у марту уговаран је на холандском ТТФ чворишту по цени од 1.414,5 долара за хиљаду кубика, што је 120 евра по мегават-сату. Посматрачи истовремено уочавају да је проток природног гаса кроз гасовод „Јамал Европа” ка Пољској јуче преполовљен. Пометњу изазива неизвесност око тога да ли је смањење протока повезано с развојем ситуације у Украјини. Другим речима, да ли се већ остварују најцрње слутње европских енергетских берзи да би „Гаспром” у случају санкција могао да затегне снабдевање Европе преко Украјине.
Иначе, јучерашњи ланчани пад берзанских индекса у Азији настављен је и у Европи и САД, где су акције индустријских и технолошких компанија забележиле знатан пад вредности. Карамбол на берзама у ЕУ и Русији јуче је ипак био упечатљив.
На берзи у Москви обустављен је сваки вид трговине након што је рубља изгубила четири одсто вредности, а акције руских фирми пале испод вредности које толеришу регулатори. У Европи, акције банака падале су као куле од карата, при чему је Рајфајзен био највећи губитник (минус 17 одсто). Осетне губитке забележиле су и пољска банка Пекао (12 одсто), Ерсте (10 одсто), Уникредит (9,1 одсто), групација Лојд (8,7 одсто)… Европске индустријске фирме у бизнису с партнерима у Русији такође су јуче платиле цех стрепње од даље судбине тих послова. Тако су акције француског „Реноа”, којем је Русија друго највеће тржиште, пале јуче за читавих 13 одсто (највише од јуна 2020). Истовремено, вредност су изгубиле и акције „Ролс-Ројса” (19 одсто), фирме која је за „Северни ток 1”, пуштен у рад 2011. године, обезбедила неопходне компресоре.
(politika.rs)
