Конфронтација водећих глобалних произвођача нафте и гаса и кључних западних купаца ових енергената сутра улази у нову непредвидиво заоштрену фазу.
И то након два кључна потеза – с једне стране „ОПЕК-а плус”, а с друге званичне Москве – оба најављена за 31. март. Наиме, самит „ОПЕК плус”, који предводе Саудијска Арабија и Русија, у четвртак треба да одлучи да ли ће уважити недавни апел водећих развијених држава Запада (у оквиру групације Г-7) које су упутиле 24. марта.
„Позивамо земље произвођаче нафте и гаса да делују одговорно и повећају испоруке енергената међународном тржишту, будући да ОПЕК у томе има кључну улогу”, стајало је у саопштењу Г-7 с недавног скупа у Бриселу.
С друге стране, 31. марта истиче рок који је шеф Кремља Владимир Путин поставио влади у Москви, Централној банци Русије и „Гаспрому” да изађу с новом обрачунском процедуром у трговини гасом с „непријатељским земљама”, и то у рубљама.
Да не буде много забуне, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати – два водећа произвођача нафте у ОПЕК-у (уз Ирак), и пре скупа 31. марта изјаснили су се најпре поводом споменуте „препоруке” Г-7, а затим и у вези с питањем (постављеним у понедељак на Глобалном енергетском форуму у Дубаију): „Осећа ли ОПЕК моралну обавезу да Русију избаци из састава ’ОПЕК плус’?”
„Не можете нас годинама оцрњивати, а затим проглашавати суперхеројима, када ниво снабдевања енергентима падне испод тражње. С нама то не функционише тако. Ми не мешамо политику с једином мисијом коју сматрамо да има ОПЕК, а то је да одржава стабилност глобалног тржишта нафтом. Цеђење било којег партнера петро-алијансе само води повећању цене (барела)”, тим речима је министар енергетике УАЕ Сухаил ел Мазруеј наговестио у којем правцу би ОПЕК и „ОПЕК плус” сутра могли да одговоре на захтеве да већ у мају додатно одврну петро-славине, мимо својих ранијих договора. Руски потези у Украјини, оценио је на Форуму у Дубаију саудијски принц престолонаследник Мухамед Абдулазиз бин Салман, јесу политичка тема, а ОПЕК плус је више забринут за то да се одржи глобално снабдевање.
„Постоје платформе за моралне, етичке и политичке теме. Кад је реч о ОПЕК-у, ми смо у последњих 35 година успели да раздвојимо наше политичке разлике”, прецизирао је принц Бин Салман.
Кад је реч о евентуалном „избацивању Русије из ОПЕК-а плус”, Сухаил ел Мазруеј је имао директан одговор.
„Русија ће увек бити члан ’ОПЕК-а плус’ и ми треба да је поштујемо. Кад разговарају с нама, морају да разговарају с нама укључујући и Русију. Ко може данас да замени Русију? Не могу да замислим земљу која може да за годину, две, три, четири или чак десет замени (њених) 10 милиона барела. То није реалистично”, оценио је Мазруеј.
Колико је с овим ветром у леђа Москви из редова ОПЕК-а реалистична процена појединих политичких кругова у Европи да Русија блефира кад најављује да ће Западу природни гас убудуће продавати за рубље, а не за евре и доларе? У међувремену, Г-7 је након објаве руског председника Владимира Путина о „гасу за рубље” сместа одбацио и помисао о конверзији евра и долара у рубље ради даљих набавки сибирског гаса.
„Путин покушава да нас завади. Г-7 је јединствен у процени да би таква промена обрачуна представљала унилатерално кршење постојећих споразума”, истакао је немачки вицеканцелар Роберт Хабек у Бриселу на самиту Г-7.
Из Москве је потом ових дана стигло више званичних сигнала да би правила баснословно вредне и стратешки важне трговине и снабдевања руским енергентима могла ускоро да се мењају из корена. Тако је руски посланик Иван Абрамов почетком ове седмице оценио да би одбијање Г-7 да плаћа руски гас рубљама довело до недвосмисленог заустављања испоруке, пренела је агенција РИА.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков упозорио је да Русија засигурно неће наставити са снабдевањем гасом „за џабе” и додао: „Мало је могуће и разумно бавити се доброчинством у нашој ситуацији”.
Шта ће се догодити у енергетски зависној ЕУ ако Москва не блефира с „гасом за рубље”?
Тим поводом, кључни политички и енергетски актери Немачке већ су у јавном процепу. Наиме, немачки министар финансија Кристијан Линднер саветовао је пред викенд домаћим снабдевачима енергентима да руски гас не плаћају рубљама. С друге стране, водећи снабдевач БДЕВ затражио је од Берлина да прогласи „рано упозорење” о озбиљној несташици енергије, што је немачка влада одбацила.
Излазак Москве с најавом „гаса за рубље”, има посебан „шарм” за многе чланице ОПЕК-а и „ОПЕК-а плус”: барел нафте или кубик гаса као да отварају могућност наплате енергената у кванзама (Ангола), тенгама (Казахстан), боливарима (Венецуела), брунејским доларима, иранским ријалима…
(politika.rs)
