Немачка за два месеца платила девет милијарди евра, Италија 6,8 милијарди, Холандија 5,6 милијарди, а Француска 3,8 милијарди евра.
Русија је током два месеца рата у Украјини од извоза фосилних горива зарадила 62 милијарди евра, а највећи појединачни купац била је Немачка, према подацима Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха (ЦРЕА).
Европска унија је увезла 71 одсто нафте, гаса и угља које је Русија извезла од почетка рата у Украјини, у вредности од око 44 милијарде евра.
Немачка, Италија и Кина су били највећи појединачни увозници, а после њих Холандија, Турска и Француска.
Процењује се да је највећи увозник Немачка за два месеца платила девет милијарди евра за руска фосилна горива. Италија је платила 6,8 милијарди, Кина 6,6 милијарди, Холандија 5,6 милијарди, Турска 4,1 милијарди, а Француска 3,8 милијарди евра.
Због наставка увоза нафте и гаса и високих цена горива приходи Русије од извоза су знатно виши него претходних година, иако се количина извоза смањила, наводи ЦРЕА.
ЕУ је већ забранила увоза угља из Русије од августа, а очекује се да у наредним седмицама уведе и ембарго на увоз нафте.
Чак и без забране увоза, поједине земље и корпорације су одлучиле да обуставе куповину.
Четвртина испорука фосилних горива из Русије стигла је у само шест лука ЕУ у пет земаља Ротердам и Масфлакте у Холандији, Трст у Италији, Гдањск у Пољској и Зебриж у Белгији.
ЦРЕА наводи и да су велике нафтне компаније, укључујући Ексон Мобајл, Шел, Тотал, Репсол и БП, наставиле да послују са Русијом.
„Наставак увоза енергената је главна рупа у санкцијама уведеним Русији. Свако ко купује фосилна горива саучесник је у страшним кршењима међународног права које чини руска војска”, изјавила је главна аналитичарка у ЦРЕА Лаури Миливирта, додајући да је извоз фосилних горива кључан у одржавању режима руског председника Владимира Путина.
ЦРЕА је позвала све владе и корпоративне купце руских фосилних горива да прекину куповину и уведу казнене тарифе током прелазног периода.
„Увоз свих фосилних горива се у средњем року може заменити чистом, нефосилном енергијом и мерама за енергетску ефикасност ако данас почнемо да улажемо у то. То ће имати много веће ефекте од пуког преуређења глобалних трговинских токова фосилних горива, са већим економским, здравственим и безбедносним бенефитима”, рекла је Миливирта, преноси Бета.
Истраживање ЦРЕА показује да чак и до сада уведене ограничене санкције имају ефекта и да су испоруке сирове нафте из Русије у луке у иностранству опале за 30 одсто у прве три седмице априла у поређењу са јануаром и фебруаром.
Било је повећања испоруке нафте у Индију, Египат и друге „неуобичајене” дестинације за руски извоз, али то није ни близу довољно да надомести чак и благи пад извоза у Европу, наводи ЦРЕА.
(politika.rs)
